Данашње разрјешење начелника Генералштаба Војске Црне Горе, бригадног генерала Милутина Ђуровића је класичан примјер примитивног реваншистичког односа према људима који су стопроцентни професионалци без мрље и примједбе у својој каријери, поручио је лидрер Демократа Алекса Бечић.
Како је казао, томе у прилог свједочи и чињеница да у данашњем саопштењу са сједнице Савјета нијесмо чули ни један једини разлог за разрјешење Ђуровића.
- Да су и сами свјесни апсолутно неоправданог разрјешења начелника Генералштаба генерала Ђуровића, говори и чињеница да први пут нијесмо дан уочи сједнице Савјета имали јавну најаву сједнице и тема које се планирају разматрати на истој. Примитивна реваншистичка потреба је била да се без најава експресно без и једног разлога разријеши генерал Ђуровић. Подсјећам да је након пензионисања претходног начелника, генерал Ђуровић именован за начелника Генералштаба прије нешто више од годину дана на маратонској сједници Савјета за одбрану и безбједност која је трајала практично читав дан, а у којој смо учествовали господин Ђукановић, господин Kривокапић и моја маленкост, уз присуство и министарке одбране госпође Ињац. Није тајна да се и данас и раније господин Ђукановић залагао и предлагао генерала Лазаревића за начелника Генералштаба. Међутим, уз уважавање свих генерала и могућих сматрао сам да ипак генерал Ђуровић треба бити начелник Генералштаба што је на крају консензусом, односно одлуком Савјета и прихваћено. Таквим односом господина Абазовића и госпође Ђуровић је јасно потврђено да сва моћ станује у рукама господина Ђукановића и да су они заправо само дизачи руку и извођачи његових планова. Kористим и ову прилику да захвалим генералу Ђуровићу, досадашњем начелнику Генералштаба на професионалном и часном држању и односу којим је показао да Војска Црне Горе може и мора бити изнад било које партије и да се њоме може и мора руководити професионално, једнако и без дискриминације према било коме због чега и ужива велико повјерење и углед и у домаћим и међународним круговима. Међутим, примитивна реваншистичка побуда појединих људи очито нема граница- закључио је Бечић.
