У овим мрачним тренуцима, док гледамо ничим изазвану и неоправдану руску инвазију на Украјину и пратимо велике кампање дезинформација и манипулисања информацијама, од суштинске је важности да раздвојимо лажи – смишљене да се оправда оно што се оправдати не може – од чињеница. Чињеница је да је Русија, велика нуклеарна сила, напала и извршила инвазију на сусједну мирну и демократску државу, која јој није била пријетња нити је провоцирала. Штавише, предсједник Путин пријети одмаздом било којој земљи која би притекла у помоћ украјинском народу. За такву примјену силе и принуде нема мјеста у 21. вијеку, казао је шефа Европске уније Жозеп Борељ.
Изјаву Бореља преносимо интегрално:
- Предсједник Путин тиме не само да тешко крши међународно право, већ нарушава и основне принципе људске коегзистенције. Његов избор да поново донесе рат у Европу враћа нас у вријеме „закона џунгле“, по ком сила даје право. Циљ није само Украјина, већ и европска безбједност, као и цијели међународни поредак утемељен на правилима, принципима система УН-а и међународном праву.
Ова његова агресија за посљедицу има губитак невиних живота, те гази по људској жељи за животом у миру. Гађају се цивилне мете, чиме се јасно нарушава међународно хуманитарно право и људи се присиљавају на бијег. Пред нашим очима се развија хуманитарна катастрофа. Мјесецима смо улагали огромне напоре да се дође до дипломатског рјешења. Међутим, Путин је лагао све са којима се сретао, правећи се да жели да постигне мирно решење. Умјесто тога се опредијелио за пуну инвазију, за потпуни рат.
Русија мора одмах да престане с ратним акцијама и безусловно се повуче с украјинске територије. Исто се односи и на Белорусију, која мора одмах да обустави своје учешће у овој агресији, и врати се поштовању својих међународних обавеза. Европска унија је јединствена у пружању снажне подршке Украјини и украјинском народу. Ово је притање живота и смрти. Припремамо пакет хитних мјера за подршку украјинским оружаним снагама у њиховој борби.
Међународна заједница ће се у одговору на ова догађања сада опредијелити за потпуну изолацију Русије, како би предсједника Путина позвали на одговорност за ову агресију. Уводимо санкције онима који финансирају рат, наносећи ударац руском банковном систему и њиховој могућности приступа међународним резервама.
Европска унија је већ увела обимне санкције које су усмјерене против руских лидера и елите, те циљају на стратешке привредне секторе којима управља Кремљ. Није нам жеља да наудимо руском народу, већ да ослабимо способност Кремља да финансира овај неправедни рат. Дјелујемо потпуно усклађени с нашим партнерима и савезницима – САД-ом, Канадом, Уједињеним Краљевством, Јапаном, Јужном Корејом и Аустралијом. Свједоци смо и тога да се многе земље света удружују да заштите територијални интегритет Украјине и њен суверенитет, укључујући и наше пријатеље на Западном Балкану. Заједно стојимо на правој страни историје, против ужасавајућег руског напада на једну слободну и суверену државу.
Како би оправдали своје злочине, Кремљ и савезници су покренули масивну дезинформациону кампању, која је отпочела још прије неколико недјеља. Видјели смо како руски државни медији и њихов медијски еко-систем шире неистине на друштвеним мрежама да би манипулисали и варали. Предуго већ је и Западни Балкан на мети дезинформационих операција Кремља, те јако добро зна да препозна када је изложен информационим манипулацијама.
Пропагандисти из Кремља су ову инвазију назвали „специјалном операцијом“. Овакав цинични еуфемизам, међутим, не може да сакрије чињеницу да смо свједоци свеобухватне инвазије на Украјину, која за циљ има уништење њене слободе, легитимне власти и демократских структура. Називати владу у Кијеву „нео-нацистичком“ и „русофобном“ је бесмислица: сваки облик нацизма је у Украјини забрањен законом. У савременој Украјини, кандидати екстремне деснице су маргинални феномен, с минималном подршком и шансама, без могућности да прођу цензус за улазак у парламент. Украјинска влада није изоловала Донбас , нити забранила руски језик и културу. Доњецк и Луганск нису републике, већ украјинске регије које контролишу сепаратистичке групације које подржава Русија.
Ми то знамо, и многи у Русији то знају. Од почетка агресије видјели смо храбре протесте у многим руским градовима, са захтјевима да се прекине агресија на мирну сусједну земљу. Чујемо њихове гласове, и одајемо признање њиховој храбрости. Свједоци смо тога да многе угледне јавне личности у Русији протествују против ове сумануте инвазије.
Настављам да сарађујем с партнерима широм свијета како бисмо осигурали заједничко дјеловање међународне заједнице против оваквих поступака Кремља. 25. фебруара, Русија је уложила вето на резолуцију Савјета безбједности УН којом се осуђује ова инвазија, док су Кина, Индија и Уједињени Емирати били уздржани. У цијелом свијету, државе осуђују руску агресију и неопходно је да цијели свијет удружи снаге и да Генерална скупштина донесе резолуцију којим ће се осудити ова руска агресија. Посебно се захваљујемо Албанији која је била супредлагач ове резолуције.
Људи на Западном Балкану, на жалост, и сувише добро знају шта је то рат. Искусили су патње недужних цивила и знају зашто је важно борити се за слободу. Јако добро разумију оно кроз шта сада пролази украјински народ.
Управо због горких ратних успомена и због тога што знају да цијене вриједности мира, народи Западног Балкана желе да се придруже Европској унији – најуспјешнијем мировном пројекту у историји човјечанства. И они и ми знамо да им је место у Еворпској унији.
Послије овог рата против Украјине, свијет никада више неће бити исти. Сада је тренутак, више него икада раније, да се друштва и савези удруже и заједно граде будућност засновану на повјерењу, правди и слободи. Вријеме је да се устане и проговори. Сила не даје право. Никада није давала и никада и неће.
