Грађани Црне Горе чекали су 16 година да би коначно схватили да у нашој крхкој и на туризму ослоњеној економији има простора за повећање плата и пензија. Такође, 16. година је требало да добијемо јаснију слику зашто су се поједини чланови тридеценијске власти борили и изборили за независну државу. Коначно су схватили да су многи из власти то радили ради себе и да су институције и моћ користили да би себи прибавили имовинску и материјалну корист. Такође, схватили су и да специјални државни тужилац може да лови "крупне рибе", ако хоће.
Нажалост, промјена власти донијела је још веће подјеле у друштву, а лијепу причу о повећању плата, прекинула је прича о мањинској Влади, која је поново сав фокус јавности пребацила на политику.
Овогодишњи Дан државности Црна Гора дочекује још више подијељена него прије 16 година, са разореним институцијама, посвађаним грађанима и тешком спознајом да је организовани криминал дио наше свакодневице, дио политичког и јавног живота и главни проблем на скоро блокираном путу у Европску унију.
Прије 16 година многи су изашли да кажу ДА сопственој држави у нади да ће она бити довољно простран дом за све и снажан подстицај за стварање свијетле будућности њених грађана. Многи су изашли да кажу НЕ, рачунајући да је то позитиван одговор јер су заједничку државу са Србијом сматрали најбољим државним оквиром за Црну Гору. Једни су узвикивали "хоћемо државу", а они други који су сматрали да је већ имамо говорили су да "држава није на продају". Ипак, и једни и други су очекивали да ће након референдума доћи до помирења и до новог заједничког замајца који ће нас одвести у ЕУ. И једни и други су имали јак мотив.
А шта смо добили након 16 година? Да ли имамо државу или смо је продали разним тајкунима, нарко-дилерима и криминалцима? Сигурно су и они који су заокружили ДА на референдуму и они који су заокружили НЕ разочарани.
Након референдума чули смо велика обећања и поруке да ће свима бити неупоредиво боље. Речено је и да ће нам свима порасти стандард, да ће бити отворена нова радна мјеста, да неће бити реваншизма и дискриминације, да ћемо добити послове и доживјети општи процват.
Међутим, за мало више од деценије и по од "историјског догађаја" преживјели смо велике недаће. Угашена су многа велика предузећа, све што је било иоле вриједно продато је у бесцјење, све је поскупјело, држава је презадужена, криминал се проширио и увукао у све поре друштва и власти...
Међунационалне подјеле јаче су него икад, а фашизам буја на све стране. Можда стварно неки имају разлога да славе, али огромна већина становника Црне Горе заиста нема, без обзира шта су заокружили прије 16 година.
Мало је држава чији су медији направили толико фотографија и снимака споредног улаза у Државно тужилаштво или главног улаза у централни затвор. А то је зато што смо на улазу у тужилаштво или затвор у Спужу могли да видимо и бивше предсједнике, посланике, директоре, градоначелнике, а у најновијим акцијама и бившу предсједницу Врховног суда и предсједника Привредног суда.
Тужно за једну државу, али је ипак тужније што још нисмо видјели све које треба усликати на тим улазима. Много их има и надамо се да ће сви доћи на ред. Нарочито они који су обновили црногорску државност да би похарали државу. Када им то више није било довољно, од државе су направили платформу за шверц цигарета и дроге. У сусрет овогодишњем Дану независности, држава је заплијенила цигарете вриједне неколико десетина милиона еура. Сам Бог зна шта се дешавало у свих ових 16 година, али само у августу прошле године у једном магацину откривено је 1,2 тоне кокаина у паковањима банана. Одмах затим и пола тоне, поново међу бананама, па онда паковања од 300 килограма марихуане на граници и у јануару исто толико сканка. На све то, бивши главни специјални тужилац је рекао да су, у међувремену, прошле око три тоне кокаина јер је "читава обавјештајна служба заказала". А и ми смо садили помало...Откривено је око 20 нелегалних засада марихуане.
У протеклих 16 година потпуно смо промијенили страну. Сада нам је Србија "тамо далеко", Русија још даље, а постали смо и чланица највећег војног савеза на планети – НАТО-а. Међутим, ни то нам није помогло да постанемо чланица ЕУ јер наше друштво разара организовани криминал.
По питању економије, у овој години је по први пут забиљежен осјетан раст плата, као и пензија, али и цијена. На раст плата и пензија утицала је претходна влада, док су за раст цијена намирница криви пандемија и рат у Украјини, који су довели до повећања цијена основних животних намирница свуда у свијету.
Према подацима Монстата, просјечна плата 2006. године била је 282 еура, а у 2021. години око 530 еура, да би у марту ове године износила 704 еура. У 2009. години је просјечна плата била 463 и до 2021. године је порасла за око 70 еура, док је у овој години примјеном програма "Европа сад" порасла за око 170 еура.
Просјечна пензија 2006. године износила је 142,8 еура, а у априлу ове близу 300 еура, што је дупло више. Како су раније саопштили из Фонда ПИО, минимална пензија прије 16 година била је 52,5 еура, док је сада око 150 еура, а од септембра ће бити 200 еура, што је скоро четири пута више.
Јавни дуг 2006. године износио је 700 милиона, а на крају 2021. године 4,2 милијарде без депозита, што је шест пута више.
Дакле, у претходних 16 година порасле су плате, пензије и бруто домаћи производ (БДП), али са њима и јавни дуг, незапосленост, спољнотрговински дефицит и цијене. Такође, за 16 година смо успјели да распродамо све што се могло продати од државних предузећа, па је сада мали број предузећа која су остала у државном власништву.
Економски аналитичар Предраг Дрецун казао је да се економија Црне Горе сада не разликује много од економије 2006. године.
– Уочи проглашења независности био је евидентан интерес инвеститора за улагање у Црну Гору у очекивању стварања нове државе и новог привредног амбијента и да постоје врло позитивни подаци када су у питању стране директне инвестиције. Нажалост, криза 2008. године пореметила је тај успостављени тренд и дошло је до одређених проблема. Ако правимо паралелу између економског система Црне Горе 2006. и 2022. године, није се много промијенило, то јест није било битних промјена. Тек сад имамо драстичан скок најнижих зарада, односно стандарда грађана. Нажалост, то кореспондира са свјетском инфлацијом,тако да не знам како ће се одвијати у будућности, али у стратешком смислу није дошло до поправке старог система зато што Црна Гора и даље нема стратегију економског развоја – казао је Дрецун.
Он је додао да се и даље ослањамо на услуге као доминантан фактор стварања БДП-а, што није добро.
– Понашамо се као неодговорни домаћин који има квалитетну плодну земљу, која му омогућава да прехрани своје потомство, али домаћин не жели да ради, већ да лежи, дигне ноге на столицу и наплаћује путарину преко своје земље. Фигуративно, покушавам да кажем да Црна Гора не користи своје реалне економске потенцијале, већ се ослања на спремност других да нас посјете. Притом нити радимо довољно квалитетно да их привучемо, нити се понашамо као добар домаћин, тако да нашу државу тек чека посао на прављењу економског система – оцијенио је Дрецун.
Како је додао, ако погледамо шта је урадила комунистичка и социјалистичка Југославија од 1945. до 1965, онда ћемо видјети да је у контексту тог времена и тих идеја направљен економски систем који је на крају потпуно разорен.
– Нестао је реални сектор који су комунисти оставили као основу и који је требало надоградити, али, нажалост, на сцену су дошли неолиберали, који и даље владају Црном Гором. Црна Гора треба да искористи потенцијале и да се окани неолибералног концепта, да развија реалну економију, и тада ћемо почети да се разликујемо од оне економије која је била када је стечена независност – закључио је Дрецун.
