Нова парламентарна већина још се није званично договорила који ће скупштински одбори припасти Демократској партији социјалиста (ДПС), нити ко ће, поред посланице Покрета за промјене (ПзП) Бранке Бошњак, бити потпредсједници Скупштине. Како "Дан" сазнаје из редова ДПС-а, врло је вјероватно да ће потпредсједник највишег законодавног тијела бити Бранимир Гвозденовић.

– Још увијек се нисмо договорили ко ће то бити, али је засад Бранимир Гвозденовић највјероватнији кандидат. Такође, неки од кандидата су и Никола Ракочевић и Милош Николић – саопштено је незванично "Дану" из врха ДПС-а.

Гвозденовић је био потпредсједник Скупштине у 26. саставу Владе, то јесте од 2016. до 2020. године.

Додаје се да ће у сваком случају особа која буде преузела ту функцију бити и на челу Одбора за свеобухватну изборну реформу.

Како сазнајемо, највећи проблем у новој скупштинској већини, због којег одлука још увијек није донесена, настао је око Одбора за безбједност и одбрану, на чијем челу је тренутно посланик Демократског фронта (ДФ) и лидер Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић. Управљање овим одбором желе и Социјалистичка народна партија (СНП) и ДПС.

Kандидат ДПС-а за предсједника Одбора за безбједност и одбрану је Предраг Бошковић, док је СНП за ту позицију предложио Драгана Ивановића.

Ријеч је о једном од најзначајнијих скупштинских тијела које разматра предлоге закона, других прописа и општих аката, стратегије и друга питања из области безбједности и одбране Црне Горе и њених грађана, врши парламентарну контролу рада полиције и Агенције за националну безбједност и других безбједносних органа и служби.

Осим тога, тај одбор разматра и остваривање Уставом утврђених права и слобода човјека и грађанина у примјени овлашћења полиције, АНБ-а и других безбједносних органа и служби, а разматра и предлоге за именовање директора полиције и АНБ-а.

Tакође, даје мишљење на предлог за именовање, односно постављање руководилаца војнообавјештајних, контраобавјештајних и безбједносних послова у Министарству одбране.

Важан је и Одбор за политички систем, правосуђе и управу и економију, који контролише правосуђе, а којим је раније руководила Социјалдемократска партија, а потом ДПС, када је раскинут тај коалициони савез. У садашњем сазиву на његовом челу је кадар Демократа.

Док је био у опозицији, ДПС је имао челна мјеста у "мање битним" одборима попут Одбора за европске интеграције, на чијем челу се налази Бранимир Гвозденовић, и Одбора за антикорупцију, на чијем је челу Далиборка Пејовић.

Први је смијењен предсједник Административног одбора Милун Зоговић (ДФ , а на његово мјесто је дошла посланица ДПС-а Сузана Прибиловић.

Административни одбор је важан за све изборе за које је надлежан парламент, за накнаде јавним функционерима и за одобравање кривичног гоњења – скидање имунитета. Одбор за безбједност контролише безбједноси сектор и његови чланови имају приступ повјерљивим подацима, које су често биле повод политичких афера и покушаја притисака на челнике Управе полиције, Агенције за националну безбједност, министарстава одбране и унутрашњих послова.