Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић обратио се данас на Конститутивној сједници Одбора за обиљежавање јубилеја - 50 година Црногорске академије наука и умјетности. Он је саопштио да одлуку о оснивању ЦАНУ сматра једном од најважнијих одлука које је држава Црна Гора донијела у једном периоду на који сви ми морамо бити поносни.
Обраћање Ђукановића:
Срдачно вас поздрављам и изражавам задовољство позивом да будем члан Одбора за обиљежавање једног важног јубилеја 50 година трајања ЦАНУ.
То је прије свега прилика да изразим поштовање за мудре и храбре одлуке људи који су прије 50 година донијели одлуку о формирању ЦАНУ најприје као што је подсјетио предсједник ЦАНУ у једној другој форми неколико година, али свакако у склопу педесетогодишњег континуитета трајања ове институције.
То заиста сматрам једном од најважнијих одлука које је држава Црна Гора донијела у једном периоду на који сви ми морамо бити поносни. Вјерујем да је управо тај период након Другог свјетског рата па до данашњих дана период једног континуираног и веома плодног развоја црногорске државе и црногорског друштва, и вјерујем да је формирање институција као што је ЦАНУ значило снажан печат таквом развоју.
Вјерујем да се црногорска држава и црногорско друштво интезивно развијало у том периоду, вјерујем да сви препознајемо да је најзначајнији печат том развоју представљало управо формирање савремених и продуктивних државних институција и зато сви имамо разлога да будемо задовољни педесетогодишњим трајањем ЦАНУ и да препознамо допринос који је као једна од тих важних институција дала државном и друштвеном развоју наше земље.
Такође, желим да примијетим да је веома важно да ЦАНУ буде још интезивније укључена у сва питања будућег развоја наше државе. Када то кажем имам на уму и потребу да се дају научно продубљени, неупитни ваљани одговори на оно што представља историјске контраверзе прије свега на плану културолошког и идентитетског утемељења Црне Горе, али свакако не мање него значајно више важно да се дају одговори и на оно што су актуелни изазови Црне Горе, и не само Црне Горе него уопште глобалне политичке, економске, научне, културне и друштвене сцене.
Уважавајући опаску коју је казао предсједник ЦАНУ у свом уводном обраћању да је заиста нужно безусловно и у пуној концентрацији окренути се будућности и покушати да нађемо своје мјесто под сунцем на глобалној мапи и да дамо најбоље одговоре са којим се суочавамо као дио глобалног друштва, постоје питања која просто као императив намећу потребу научно продубљених и неупитних одговора јер чини ми се да нећемо помоћи ни тој црногорској садашњости ни будућности уколико само закључимо да је потребно окренути леђа неким питањима из прошлости која очигледно саплићу Црну Гору и данас и у будућности.
Далеко сам од помисли да одговоре треба тражити само на политичкој сцени, посебно сам далеко од помисли да ћемо одговоре наћи на врло површној, више политиканској него политичкој сцени и Црне Горе и региона, и Евопре, донедавно и шире од тога. Због тога, мислим да се одговори морају потражити у неким озбиљнијим дубинама и дубљим сферама друштва, и Црне Горе и друштва у цјелини под чим подразумијевам прије свега овакве установе као што је ЦАНУ. Од одговора на та питања нећемо побјећи, они ће нас пратити и они ће нас лимитирати у ономе што су наша актуелна и будућа достигнућа.
Зато им се морамо окренути и морамо дати одговоре на њих, утолико прије што какав год био наш одговор на ову потребу, ми ћемо се суочавати са, рекао бих, све присутнијом, обновљеном идејом и ретроградном потребом прије свега у нашем окружењу, да се континуирано доводи у питање црногорски, државни, национални и културни идентитет.
Дакле, не зависи од нас да ли ћемо дати одговоре на та питања, него зависи и од других са којима дијелимо простор овог региона и који имају врло јасне погледе на то питање, а ми имамо веома јасну одговорност да на такве аспирације дамо одговоре који ће бити у најбољем националном интересу Црне Горе, у интересу њене садашњости и будућности. Када говорим на ову тему, као и на овај други дио теме, дакле, потребу да одговоримо на оно што су савремени изазови, сагласан сам са оцјеном која се већ чула у досадашњем току нашег данашњег рада, а то је да наш одговор мора бити грађанска Црна Гора на проевропском путу развоја.
И то је, чини ми се, веома кратка и једноставна формулација онога што Црној Гори треба данас и што јој треба у будућности и вјерујем да би се могло поставити и питање па када је све тако јасно и кратко зашто га је уопште важно поменути. Па управо због овог о чему сам малочас говорио. Далеко сам дакле од неког ко представља апологету свега што се данас види у Европи, прије би се могло рећи да сам критичар и плашим се увијек да у тој критици не склизнем у популистично критизерство, али сам апсолутно сигуран да се и Црна Гора у оквиру региона, па дакле и сам регион, опет по ко зна који пут у својој историји суочава са истим изазовом.
Да ли ће бити дио Европе, европске културе, европског културног круга, европске цивилизације или ће да кажем захваљујући својој кратковидости, манипулацији, геополитичким интересима великих, још једном дозволити да остане ван матичног тока своје савремене европске цивилизације. Ја мислим да колико год изгледале наше разлике у друштвеном животу и наше државе и региона бројне и богате, ја мислим када се мало удубимо све се своди на то.
Према томе, наш одговор мора бити – Црна Гора је по својој супстанци, својој суштини, грађанска држава и она не може опстати другачије до као грађанска држава, и Црна Гора мора бити заједно са Западним Балканом дио савременог европског културног круга, дио савремене европске цивилизације. Све остало води у дубље економско и демократско заостајање, а то економско и демократско заостајање као што видимо и кроз ове актуелне политичке расправе ових дана, закономјерно доводе до тога да се сваких тридесет година актуелизирају најретроградније идеје, идеје које заправо само даље продубљују нетолеранцију, воде у сукобе и у додатно заостајање.
Зато мислим да одговоре на та питања морамо покушати да дефинишемо мобилишући све потенцијале црногорског друштва. Ово није нимало ексклузивно политичко питање, ово је питање изазова за цијело црногорско друштво, а институција каква је ЦАНУ по мом дубоком увјерењу има и појачану одговорност, има одговорност да кажем на неки начин да првачи у црногорском друштву када је у питању давање смјерница за дефинисање одрживих одговора за грађанску Црну Гору, за еманциповано црногорско друштво и за европски пут развоја. Убијеђен сам да ће то тако бити.
Желио сам само да са ових неколико реченица поздрава и захвалности за позив који сам добио, да будем дио тима који ће да кажем симболизовати обиљежавање јубилеја ЦАНУ, и да дакле подсјетим и на ове изазове и на наше заједничке обавезе. И закључујем, погледао сам програм обиљежавања. Мислим да је добро конципиран, мислим да је богат и мислим да је одговарајући овако важном јубилеју."
