Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић казао је за ХРТ да се држава налази у дубокој политичкој кризи, а до промјене власти није дошло оног дана када је било најављено јер су неке од партија које су дио тог политичког договора тражили кратко, додатно вријеме,
- Ријеч је о једној дубокој и комплексној кризи која је и политичка и економска и здравствена и институционална. Резиме: Европска комисија је дала најлошију оцјену Црној Гори од тренутка прихваћања наше кандидатуре за чланство у Европској унији. Као императив се намеће да то стање треба промијенити. Демократска партија социјалиста на чијем сам челу још увијек је странка која је прихватила подржати оне друге политичке структуре у Црној Гори које желе промјену. Опредијелили смо се да бисмо најрадије ту промјену извршили кроз пријевремене парламентарне изборе. Нисам сигуран да у овом тренутку постоји консензус заинтересованих политичких структура за промјену око тог сценарија - навео је он.
Ђукановић је истакао да превагу односи сценариo који преферира реаранжман извршне власти у Црној Гори.
- Казали смо да ми желимо промијенити неповољну реалност коју доживљавамо као вријеме пропадања Црне Горе, или ћемо прихватити било који сценариј који ће водити промјени власти. Није дошло до промјене власти оног дана када је било најављено, то је био понедјељак 13. децембра. Неке од партија које су дио тог политичког договора су тражили кратко, додатно вријеме – не говоримо о мјесецима, говоримо о евентуалном периоду од мјесец дана – због адекватније припреме за оно што треба учинити и гдје би и саме требале партиципирати. Наравно, питање је од толиког значаја да нисмо постављали питање треба ли прихватити ту одгоду и треба ли осигурати да тијеком сијечња дође до промјене извршне власти - нагласио је он.
Осврнуо се и на политичке противнике који га оптужују да Влада дуже од Лукашенка и навео да су побјеђивали веома легитимно током претходних 30 година.
- Извињавам се својим политичким конкурентима што смо побјеђивали веома легитимно током претходних 30 година и, као што знате, ниједан од тих изборних процеса није прошао, а да није био праћен од стране посматрачких мисија. Прихватам да свако ко у континуитету губи има право да се љути и да неодговорно лијепи етикете ономе ко га побјеђује. Није тачно да је Демократска партија социјалиста изгубила због прекомјерне корупције. Било би апсолутно погрешно тврдити да у Црној Гори, као и околним друштвима, као и у европском друштву, нема корупције. Има је, али то дефинитивно није никаква посебност, никаква специфичност, никако наглашен проблем у Црној Гори у односу на друге државе. Јесам ли ја гаранција црногорске независности и црногорског државног, националног, културног и вјерског идентитета, не бих то тако казао - навео је.
Ђукановић је истакао да је био на челу политике која се бавила и очувањем мира, и очувањем мултиетничког склада и грађанског друштва која је обновила независност и Црну Гору окренула ка еуропском систему вриједности и већ је увела у НАТО.
Уписивање Цетињског манастира на Митрополију је, према његовим ријечима, још један покушај узурпације црногорског културно-историјског и сакралног насљеђа, с јасним политичким циљем – да се изврши србизација Црне Горе, да се покаже да Црна Гора нема ни свој државни, ни свој културни, ни свој национални и вјерски идентитет и да је самим тиме бесмислено постојање још једне српске државе.
- То је наравно политичка интенција идеолога и промотера великосрпског национализма, и у Црној Гори и у регији. То је већ дубоко зона кривично-правне одговорности, јер говоримо о покушају бесправне узурпације нечега што је изузетно важно, историјско и државно добро црне Горе… (…)… Немогуће је говорити о томе да је финансирање Цетињског манастира било од стране српске цркве или државе Србије. То је имовина државе Црне Горе која је остала таквом и послије 1920. године, након што је укинута држава Црна Гора, а формирана Српска православна црква. И све је то трајало до посљедњих година, када креће узурпација тог сакралног насљеђа Црне Горе и све се завршава овим, ја сам увјерен, безуспјешним покушајем крајем ове године, када је захваљујући одлукама владе Црне Горе, Управа за катастар добила налог да ту имовину упише на владу Црне Горе, а касније на захтјев Српске православне цркве, да је упише као имовину Црногорско-приморске митрополије Цркве Србије - казао је он.
Додао је и да се Пријестоница Цетиње жалила, као и да вјерује у правни поредак Црне Горе.
- Вјерујем да ће се лако доказати да је то имовина црногорске пријестонице, а исто тако вјерујем да ће правни систем Црне Горе у блиској будућности смоћи снаге да кривично-правно процесуира узурпаторе - додао је.
Када је у питању попис, Ђукановић је истакао да је јасно да се жели фалсификовати попис становништва у Црној Гори.
- Жели се политикантски злоупотријебити и жели се доказати да су наводно Срби у Црној Гори угрожени, због чега им је потребна подршка државе Србије. Како стоје чињенице, казаћу вам: 1981. године у Србији је живјело 147 000 Црногораца, 2011. године у Србији живи 38000 Црногораца. Дакле, отприлике 110000 мање него 30 година раније. Када су у питању Срби у Црној Гори, 1981. године је у Црној Гори живјело 9,3 одсто Срба. Тридесет година, касније, 2011., живи 28,7 одсто Срба. Дакле, толико о асимилацији представника српског народа у Црној Гори. И толико о могућностима очувања црногорског националног и културног идентитета Црногораца који живе у Србији - оцијенио је он,
Ђукановић се освнуо и на аутопут и мисли да је његова изградња била потребна, да је то важно и због сигурности путовања кроз Црну Гору али још и више – због интеграције црногорског сјевера у Црну Гору.
- Жао ми је да се то није учинило коју деценију раније, али добро је да се сада завршава та прва дионица. Када је у питању сам аранжман с Кином, то је било једино могуће рјешење, зато што су све друге понуде биле апсолутно неупоредиве. Немам никаква сазнања да је било ко озбиљан и било што конкретно споменуо као основану сумњу за коруптивни аранжман у изградњи аутопута. Немам таквих сазнања. Дакле, ријеч је о политичком етикетирању без заиста икакве аргументације. И напокон, желим демантовати оцјену коју сте изрекли, интерпретирајући оцјене неких других људи, да је ријеч о најскупљем километру аутопута - казао је.
Нагласио је да је уговорени километар аутопута у Црној Гори је отприлике око 19 милиона еура.
- Када знате да та прва дионица почиње на 50 метара надморске висине, а завршава се на око 1200 метара надморске висине, онда вам је јасно колико је компликована градња. Друго, и тада то нипошто није најскупље. Имате километар аутопута између Швајцарске и Француске за отприлике 35 милиона, имате у Словачкој 32 милиона, имате у Њемачкој 26 милиона, у Аустрији 25 милиона итд. Дакле, ово није најскупљи километар аутопута - нагласио је он.
