Европски суд за људска права у Стразбуру („Европски суд“) донио је двије пресуде у предметима Центропром Холдинг АД Београд против Црне Горе (представка бр. 30796/10) и Јовашевић и други против Црне Горе (представка бр. 41809/14) у којима је утврдио повреду члана 6 став 1 (право на правично суђење) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Конвенција“) због прекомјерне дужине трајања грађанског, односно управног поступка.
- Предметне представке су поднијете Европском суду 10. маја 2010.године, односно 14. маја 2014.године. У представци Центропром Холдинг АД Београд су изнијете притужбе по основу члана 6 став 1, члана 13 Конвенције и члана 1 Протокола бр. 1 уз Конвенцију, док су у представци Јовашевић и други изнијете притужбе по основу члана 6 став 1 Конвенције и члана 1 Протокола бр.1 уз Конвенцију. Европски суд је одлучио да испитује представке искључиво у односу на члан 6 Конвенције, односно због дужине трајања поступака. Оба предмета су Канцеларији заступника комуницирана као „WЕЦЛ“ („wелл-естаблисхед цасе-лаw“) предмети. У „WЕЦЛ“ предметима за чињенични и правни основ представке Европски суд има добро установљену судску праксу и мало је вјероватно да ће доћи до одступања од те праксе - саопштио је затупник Црне Горе пред Европским судом за људска права, Валентина Павличић
Како је истакла, у предмету Центропром Холдинг АД Београд против Црне Горе, подносилац представке – привредно друштво се жалило на прекомјерну дужину трајања грађанског поступка који је покренут пред Основним судом у Бару. Европски суд је у конкретном предмету утврдио да се дужина трајања поступка има рачунати од 03. марта 2004.године, то јест од дана када је Конвенција ступила на снагу у односу на Црну Гору.
- Наведени поступак је окончан 2. априла 2015. године. С тим у вези, Европски суд је закључио да је поступак трајао укупно 11 година и 1 мјесец на три нивоа надлежности. Стога, Европски суд је утврдио да је дужина трајања грађанског поступка у конкретном случају била прекомјерна, није испунила захтјев „разумног рока“, те је довела до повреде члана 6 став 1 Конвенције. У том смислу, Европски суд је досудио подносиоцу представке – привредном друштву новчани износ од 3.000,00 еура на име нематеријалне штете и износ од 500,00 еура на име трошкова и издатака, док је остатак захтјева подносиоца представке за правичним задовољењем одбио. Имајући у виду чињенице предмета, изјашњења страна и налазишта Европског суда у конкретном предмету, Европски суд је утврдио да није неопходно да испитује прихватљивост и основаност представке у односу на члан 13 Конвенције - објаснила је она.
У предмету Јовашевић и други против Црне Горе, дванаест подносилаца представке је изнијело притужбе на дужину трајања управног поступка, жалећи се на „ћутање управе“ у поступку за повраћај и обештећење имовине.
- Поступак је започео 28. јуна 2010. године пред Комисијом за повраћај и обештећење Бијело Поље и исти траје већ 11 година, три мјесеца и 22 дана пред наведеним првостепеним јавноправним органом и још увијек није окончан. Стога, Европски суд је утврдио да је дужина трајања управног поступка пред националним органом у конкретном случају била прекомјерна, није испунила захтјев „разумног рока“, те је довела до повреде члана 6 став 1 Конвенције. Европски суд је констатовао да су четири подносиоца представке у току поступка преминула, а будући да нико од њихових насљедника није изразио жељу да настави поступак пред Судом, то је Европски суд избрисао представку са листе предмета у односу на та лица, у складу са чланом 37 став 1 (а) Конвенције - навела је она.
У том смислу, објаснила је Павличић, Европски суд је досудио преосталим подносиоцима представке новчани износ од по 2.500,00 еура на име нематеријалне штете и износ од 250,00 еура на име трошкова и издатака, док је остатак захтјева подносилаца представке за правичним задовољењем одбио.
- У наведеним пресудама Европски суд је поновио свој добро установљени стандард да разумност дужине трајања поступка мора бити процијењена у свијетлу околности предмета и у односу на сљедеће критеријуме: сложеност предмета, понашање подносилаца представке и надлежних државних органа, и значај предмета спора за подносиоце представке. Приликом испитивања цјелокупног материјала који му је достављен Европски суд није нашао ниједну чињеницу или аргумент који би оправдао свеукупну дужину трајања поступака пред националним органима - додала је.
Наведене пресуде су постале правоснажне даном доношења и против њих није дозвољена жалба.
- Као Заступник државе желим да укажем да су наведене пресуде Европског суда још једне у низу пресуда донијетих у односу на Црну Гору које су односе на прекомјерну дужину трајања поступка пред домаћим правосудним и управним органима и у том смислу сматрам да наведени органи треба да уложе додатне напоре како би обезбиједили дјелотворну заштиту права црногорских грађана на правично суђење, а нарочито права на суђење у разумном року, као један од аспеката тог права, а све у складу са конвенцијским и европским стандардима. - закључила је-
