Рјешавати отворена питања: Борел и Вархељи
18/07/2021 u 14:02 h
Marko VešovićMarko Vešović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Европска комисија указала да Црна Гора, уз Хрватску, има неријешено питање границе са Албанијом на мору

Разграничење на мору између ове двије земље остаје отворено, упозорила је Европска комисија, чиме је дата још једна потврда да питање границе са Хрватском на Превлаци није једино које је остало отворено и које службена Подгорица треба да рјешава

Европска комисија (ЕК) упозорила је да разграничење на мору између Црне Горе и Албаније остаје отворено. Та информација наведена је у последњем извјештају Европске комисије о напретку Црне Горе, што је још једна потврда да питање границе са Хрватском на Превлаци није једино које је остало отворено и које службена Подгорица треба да рјешава.

– Односи са Албанијом остају добри са неким даљим побољшањима у инфраструктури и прекограничној сарадњи. Разграничење на мору између ове двије земље остаје отворено. Први састанак Међудржавне комисије за управљање водама одржан је у септембру 2019. године – навела је Европска комисија.

Како се истиче у извјештају Европске комисије, што се тиче билатералних односа, низ посјета на високом нивоу одржано је између Црне Горе и других земаља у процесу проширења и сусједних земаља чланица ЕУ.

Црна Гора је потписала билатералне конвенције о регионалној сарадњи у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању са свим партнерима код којих је Споразум о стабилизацији и придруживању на снази. У мају 2019. године, трилатерални протокол о одређивању тромеђне тачке Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе потписан је у Сарајеву.
Европска комисија нотира да су односи са Хрватском остали укупно добри, упркос неким билатералним отвореним питањима. Наводи се да није било дешавања у вези са демаркацијом границе између Црне Горе и Хрватске.

Спорове рјешавати прије чланства

На путу ка ЕУ Црна Гора мора да докаже да реформа правосуђа, сузбијање корупције и организованог криминала и реформа јавне управе, пружају реалне резултате. ЕУ при том тражи да се функционисање демократских институција озбиљно унаприједи, а да примјена економских реформи мора да буде енергична како би се ријешиле структурне слабости.

Документа ЕУ која се односе на услове да би земље са Западног Балкана ушле у Унију, садрже и констатације да сви кандидати морају ријешити отворена питања, посебно граничне спорове, и то прије него што приступе Европској унији.

Анализирајући односе са Италијом, ЕК уочава да су односи службене Подгорице и званичног Рима остали добри. Црна Гора је отворила почасне конзулате у Трсту и Болоњи у јуну 2019. године, а током пандемије вируса корона, Црна Гора је понудила да буде домаћин старијим лицима из Ломбардије на црногорском приморју након отварања граница.
Извршно тијело ЕУ уочава да односи Црне Горе са Босном и Херцеговином остају добри, те да су двије земље су потписале Протокол о трговини људима и Протокол о сарадњи у тражењу несталих особа, чиме су створени неопходни законски предуслови за рјешавање једног од кључних питања у билатералним односима.

O потреби да се на Балкану рјешавају отворена питања раније су посебно говорили европски комесар за преговоре о придруживању Оливер Вархељи и високи представник ЕУ за спољну политику Жосеп Борел.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

22. septembar 2021 02:25