Европска комисија истицала важност договора водећих партија
14/07/2021 u 10:20 h
Marko VešovićMarko Vešović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Европска комисија указала: Изборни закон предлагати уз оцјену "венецијанаца"

ЕК је упозоравала да је у децембру 2019. године Скупштина само гласовима тадашње владајуће већине у четири закона усвојила измјене одредаба које су се односиле на изборе, али да те измјене не утичу значајно на постојећи изборни оквир

Европска комисија (ЕК) указивала је на важност да прије усвајања изборног закона – за који је потребна двотрећинска већина – мишљење о нацрту да Венецијанска комисија (ВК), стручно тијело Савјета Европе. То је посебно потенцирано и у посљедњем извјештају Европске комисије о напретку Црне Горе.

Питање усвајања избрног закона, односно Закона о избору одборника и посланика, једно је од главних у предстојећем Парламентарном дијалогу, који ће власт и опозиција наставити у августу. До двотрећинске већине, међутим, сада је тешко доћи.

ЕК је истакла да је у децембру 2019. године Скупштина само гласовима тадашње владајуће већине у четири закона усвојила измјене одредаба које су се односиле на изборе. Указали су на то да усвојене измјене не утичу значајно на постојећи изборни оквир. По мишљењу ЕК, у мају 2020. године, владајућа већина поднијела је на усвајање нацрт Закона о избору одборника и посланика, истовремено тражећи мишљење од Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДИХР-а.

– Нацрт закона поднијет је без претходног међустраначког договора, а неколико недјеља прије расписивања парламентарних избора. У свом заједничком мишљењу, ОЕБС/ОДИХР и Венецијанска комисија оцијенили су да нацрт закона представља укупно побољшање правног оквира, али су нагласили и да постоји потреба за отвореним и транспарентним поступком доношења закона и извјесним бројем кључних препорука – тврдили су из Европске комисије.

Не смије бити ометања размјена порука на дан гласања

Европска комисија је у свом извјештају о Црној Гори посебно истицала да је у прољеће 2019. године, Уставни суд пресудио да је блокирање бесплатних програма и услуга тренутне размјене порука на дан избора у октобру 2016. године неуставно и поништио је одговарајућу одредбу закона о електронској комуникацији. На дан избора 2016.године, мобилне апликације Вајбер и Воцап су укинуте на пар сати, што је изазвало велике реакције јавности.
Такође, посебно су истицали да није било нових помака у политичком и правосудном епилогу из 2012. године о наводној злоупотреби јавних средстава у страначко-политичке сврхе (,,афера Снимак", коју је 2013.године покренуо,,Дан).

И у посљедњем извјештају извршно тијело ЕУ је указало да упркос међустраначком договору да се сви локални избори одрже истог дана, законски оквир и даље предвиђа њихово спровођење на редовној основи.

– Тек треба да се одлучи када ће нови систем бити имплементиран – навели су европски званичници.

Једна од препорука је и да се настави изградња капацитета Државне изборне комисије, али је потребно и даље радити на повећању њене транспарентности и одговорности у раду. Досад, како се тврди, страни посматрачи су замјерали што Државна изборна комисија није у потпуности испунила своју регулаторну улогу.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

21. septembar 2021 09:58