Црна Гора жели и очекује да у наредним годинама постане пуноправна чланица ЕУ, али и да, сходно оцјени да је Црна Гора најдаље одмакла у процесу приступања Европској унији, очекује да се напредак у процесу преговора мјери према индивидуалним заслугама. оцијенио је предсједник Одбора за европске интеграције Бранимир Гвозденовић.
Он је са посланицама Симонидом Кордић и Далиборком Пејовић учестовао на пленарном засиједању одбора за европске послове парламената држава чланица ЕУ (ЦОСАЦ), у форми видео конференције.
На састанку су представљени резултати словеначког предсједавања Савјету ЕУ, у оквиру сваког од приоритета предсједавања – опоравка и отпорности ЕУ, активне дискусије о будућности Европе, те владавине права, сигурности и стабилности. Значај отпорности, јединства и солидарности ЕУ је истакнут и у вези са управљањем кризом изазваном пандемијом вируса корона и у тренутку када је здравље њених грађана постало приоритет.
У оквиру друге сесије на тему Ка европској перспективи Западног Балкана, предсједник Одбора Бранимир Гвозденовић учествовао је као један од панелиста, заједно са Оливером Вархељијем, европским комесаром за проширење и сусједство, Гашпером Довжаном, државним секретаром Министарства вањских послова Републике Словеније, и Славјанком Петровском, чланицом Одбора за ЕУ послове Парламента Републике Сјеверне Македоније.
Гвозденовић је поздравио напоре Словеније током предсједавања Савјету ЕУ на истицању значаја политике проширења Европске уније, подсјећајући да је то једна од најважнијих и најдрагоцјењенијих политика Уније уназад неколико деценија.
Предсједник Одбора за европске интеграције је истакао значај Економског и инвестиционог плана ЕУ за Западни Балкан. Он је казао да се Црна Гора мора фокусирати на квалитетну припрему и реализацију стратешких пројеката из области инфраструктуре, заштите животне средине, енергетике, дигитализације и социјалне политике, што представља један од важних корака за оживљавање динамике европског процеса, као и додатно оснаживање Европске уније као главног политичког и економског фактора на Западном Балкану.
Гвозденовић је истакао потребу подршке у вези са најизазовнијим рефомским питањима у Црној Гори, међу којима се истиче усклађивање законодавства са европским стандардима и правном тековином ЕУ, као и успостављање ефикасне сарадње парламента и владе у овом процесу.
Чланица Одбора Симонида Кордић истакла је значај иницијативе Отворени Балкан за прекограничну економску сарадњу и комуникацију, јачање институционалних капацитета и стварање нових радних мјеста у региону. Кордић сматра да ова иницијатива представља директну корист како за грађане Западног Балкана, тако и за Европску унију у процесу интеграције региона у ЕУ.
Учесници састанка су закључили да процес проширења Европске уније мора бити стратешки одговор на кризу унутар ЕУ. Истакнуто је да је процес проширења ЕУ најзначајнији у промоцији демократије на Западном Балкану, те да се изазови Западног Балкана морају мјерити у контексту ЕУ јер је Европа заједничка, а да Западни Балкан не представља само сусједа ЕУ, већ је њен интегрални дио.
