Варнице на скупштинским засједањима, како у претходним, тако и у овом сазиву, су честа појава, а ипак, изрицање казни је ријеткост. Казна је на првој сједници новог сазива, 25. марта ове године изречена посланику и лидеру Либералне партије Андрији Поповићу због бацања скупштинског Пословника. Он је одмах кажњен удаљењем са те и свих сједница у наредних 15 дана. У претходном сазиву било је новчаних кажњавања, најчешће за посланике тадашње опозиције. Саговорници "Дана" из посланичких редова наводе да се Етички кодекс поштује, али да може и боље.

Посланик Демократске Црне Горе Тамара Вујовић је поручила да без живе парламентарне дебате и активног парламента нема ни демократије.
– Изношење различитих мишљења подразумијева размјену аргумената, али су неријетке ситуације да чујемо и "прејаке ријечи", што није особеност само црногорског парламента, већ сваког парламента. Такође, у жару политичке борбе, скрене се и са теме расправе и чује се и понека увреда. Наравно, све је питање мјере – па и мјере између слободе изражавања, живе дискусије и говора мржње или увреда. По Пословнику Скупштине ту границу успоставља предсједавајући, који има своје надлежности, али и начине да заустави или санкционише такве говорнике, изрицање опомене, одузимање ријечи, удаљавање са сједнице – каже Вујовић.

Наводи и да у новом сазиву није било често изрицање ових мјера, што казује на то да се правила углавном поштују и све је било у границама парламентарног дијалога.

– Ако би неки посланик сматрао да је прекршен Етички кодекс, тј. да је нарушен члан 7. Етичког кодекса, да су колеге нарушиле његов интегритет или углед, могао би да поднесе пријаву да је Етички кодекс прекршен. Према мојим сазнањима, такве пријаве нису подношене у овом сазиву – каже Вујовић.

Подсјећа да је одговорност посланика да дјелује у јавном, не приватном интересу.
– Обавезан је и да буде објективан, непристрасан, да обавља функцију без дискриминације. Доношење етичких регулатива је важно за повратак повјерења у вршиоце јавних функција, као и за повећање транспарентности начина на који раде изабрани представници народа, јер постоји неповјерење у посланике, у смислу конфликта интереса, њихових примања, коришћења заштићених информација. Свједоци смо да су сада све те информације доступне, чак се и објављују у медијима, плате, путни трошкови – објашњава Вујовић.

Она указује да је члан 8. Етичког кодекса који налаже да сваки посланик води рачуна да не деградира функцију коју обавља и да штити свој углед и углед институције, веома важан.

Посланик Бошњачке странке (БС), Амер Смаиловић је у изјави за "Дан" казао да је Скупштина дом демократије и као таква би требало да има значајну улогу у креирању амбијента за слободу говора и свеукупну демократизацију друштва.

– Дешава се да сједнице Скупштине понекад прерасту у жустре расправе, али укупан утисак је да се посланици придржавају правила понашања и да поштују кредибилитет и достојанство својих колега. Правила понашања посланика која су дефинисана Етичким кодексом Скупштине Црне Горе се углавном поштују – казао је Смаиловић.

Наводи да томе у прилог иде и податак да Одбору за људска права и слободе прошле године није достављена ниједна пријава за кршење Етичког кодекса посланика.

– Етички кодекс мора бити, између осталог, инструмент превентивног карактера, да спријечи кршење правила и да на тај начин утиче на јачање повјерења грађана у рад Скупштине – подвлачи он.

Етички кодекс представља скуп етичких правила и стандарда понашања посланика у Скупштини Црне Горе који поставља захтјеве и правила, утврђује принципе и стандарде пожељног и очекиваног понашања посланика.

Циљ Етичког кодекса посланика је да буде превентивног карактера, односно да утиче да се одређене појаве не десе, а не да служи санкционисању или дисциплиновању. Донесен је 2019. године.