Очекујем да ће Црна Гора током 2022. године добити нову, проевропску владу. То је једини начин да се као друштво вратимо на колосјеку европских интеграција, које су гаранција поштовања концепта грађанске, мултиетничке и антифашистичке Црне Горе, казао је у интервјуу за "Дан" предсједник Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић. Сматра и да је атмосфера везана за одржавање пописа додатно подгријана политичком кризом у Црној Гори, те да се око тог питања морају укључити међународни партнери, прије свега Еуростат.
• Kада се осврнемо на политичке догађаје у претходном периоду, по чему ћете памтити ову годину и шта очекујете од 2022. године?
– На политичкој сцени, оно што је обиљежило 2021. годину јесте политичка нестабилност, која се огледа у томе да актуелну владу подржава само један посланик. Такође, оно што је било веома видљиво јесте реваншистички однос представника власти према припадницима бошњачког народа. Имали смо на дјелу "чишћење" институција од представника мањинских народа и то је нешто што није добра вијест. Издвојио бих два догађаја за која сматрам да су добар капитал на плану помирења. У јуну је усвојена Резолуција о геноциду у Сребреници. То је пут ка помирењу, пут ка суочавању с прошлошћу, што је доказ европског капацитета нашег друштва. Изузетно сам задовољан као предлагач тог текста што су двије трећине посланика гласале за тај документ.
• Потписали сте недавно Меморандум о сарадњи, који су неке партије парламентарне већине окарактерисале као споразум уочи стварања мањинске владе подржане ДПС-ом. Kако ово коментаришете с обзиром на то да Ви од самог почетка подржавате концепт мањинске владе и да ли мислите да су још неке партије требале да потпишу овај споразум?
– Меморандум је велики искорак у правцу јачања повјерења и односа. Очекујем да ће Црна Гора током 2022. године добити нову, проевропску владу. То је једини начин да се као друштво вратимо на колосјеку европских интеграција, које су гаранција поштовања концепта грађанске, мултиетничке и антифашистичке Црне Горе. Циљ потписника меморандума прије свега је окупљане проевропских снага, са акцентом на грађанском и секуларном концепту Црне Горе. Нормално, тај концепт окупљања партија са сличним програмским начелима у некој каснијој фази може довести и до сарадње и заузимања заједничких ставова по разним политичким питањима. Отворени смо за надоградњу текста меморандума, али и за све друге политичке конституенте који дијеле ове вриједности, да нам се придруже.
• Kако коментаришете то што није одржан попис у 2021. години, ако узмемо у обзир да сте раније истицали да се Бошњачка странка залаже да се попис становништва одржи и да третира питања, која се односе на нацију, вјеру и језик?
– Попис је статистичко питање и одраз демократске свијести једног друштва. Зато је важно да се попис становништва одржи у складу са законским процедурама. С друге стране, атмосфера везана за одржавање пописа сугурно је додатно подгријана политичком кризом у Црној Гори. Мислим да се око овог питања морају укључити наши међународни партнери, прије свега Еуростат. Без њиховог мониторинга, сигуран сам да се не могу створити регуларни услови за одржавање пописа. На основу података са пописа, који се односе на вјеру, нацију и језик, мањински народи остварују своја права, загарантована Уставом. Уставно начело сразмјерне заступљености се остварује на основу података са пописа.
