Политичари вjештачки позиционираjу теме коjе ниjесу од приоритета за грађане и грађанке Црне Горе, продубљуjући тако подjеле, због чега доминира увjерење да се држава креће у лошем правцу, да приходи грађана и грађанки нису бољи, као и да политичке промjене доносе талас реваншизма, а што jе посебно опасно за величину и структуру друштва попут црногорског – оциjењено jе, данас на представљању налаза истраживања у оквиру заjедничке инициjативе Центра за грађанско образовање и агенциjе ДАМАР - ЦГ пулс.
Далиборка Уљаревић, извршна директорка ЦГО-а, казала jе да jе по подацима данас нешто мање од трећине оних коjи циjене да Црна Гора иде у веома добром или добром правцу, док jе то прошле године било нешто више од трећине.
– У укупном збиру, порастао jе броj оних коjи вjеруjу да су текућа кретања погрешна, па их jе тако данас 45.9 одсто, у односу на 35.5 одсто од прошле године – навела је Уљаревић.
Она jе поjаснила да jе млађа популациjа натросjечно незадовољна, као и они коjи се изjашњаваjу као Албанци, Црногорци, Бошњаци, Муслимани и Хрвати, и то jе код тих националних скупина у наjмањем случаjу око 60 одсто, док код неких иде и до 75 одсто. На другоj страни, национално опредиjељени Срби и они нижег образовног нивоа су оптимистичниjи да jе добар правац кретања друштва.
– Грађани и политичари имаjу различите приоритета и агенде, и та jе дискрепанца веома видљива у оном што политичари позиционираjу као теме насупрот оном што грађани препознаjу као проблеме. Наиме, грађани и грађанке су уjедињени у бризи за пристоjан и достоjанствен живот, и изузев питања борбе против корупциjе и организованог криминала, све остале теме наших политичари не виде битним, а управо те наjрангираниjе теме политичара дубоко и опасно диjеле друштво. На примjер, грађани и грађанке као наjпрепознатљивиjе теме коjе наглашаваjу политичари наводе СПЦ и темељни уговор Владе и СПЦ (28.2 одсто), затим идентитетска питања (коjа укључуjу и попис – 17.4 одсто), па борбу против корупциjе и организованог криминала (16.8 одсто). На другоj страни, њима су централна питања, незапосленост (27.1 одсто), борба против корупциjе (17.7 одсто) и унапрjеђење животног стандарда (17 одсто), док их већински много мање интересуjе прича око СПЦ и темељни уговор Владе и СПЦ, као и идентитетска питања – поjаснила jе Уљаревић.
Она је оциjенила да таква диспропорциjа политичара указуjе и на њихову отуђеност од грађана и грађанки.
– Jедно од питања коjе jе изазвало доста пажње jе увођење вjеронауке у црногорски образовни систем. Грађани и грађанке су у озбиљноj већини против (58.9 одсто) те идеjе, док нешто мало више од петине (22.7 одсто) то подржава и мало мање од петине нема став (18.4 одсто). Натпросjечну подршку увођењу вjеронауке даjу испитаници преко 65 година, без образовања и српске националности, али и хрватске мањине. Снажни противници су међу Црногорцима, Бошњацима, Муслиманима и Албанцима, као и међу онима коjи имаjу више или високо образовање. У посљедњем периоду се доста говорило о томе да ли имамо на дjелу реваншизам или редовне кадровске промjене након смjене вишедецениjске власти. Налази показуjу да међу грађанима и грађанкама превладава став да нова власт ниjе испунила обећање да неће бити реваншизма према онима коjи не диjеле њихове политичке ставове (47.7 одсто), док jе нешто мало више од четвртине (26.2 одсто) вjеруjе да jе то то обећање испуњено. Перцепциjа реваншизма jе натпросjечно изражена код млађе популациjе, као и у другим старосним групама до 44 године, затим међу онима са средњим, вишим и високим образовањем, као и национално опредиjељеним Црногорцима и мањинама – закључила jе Уљаревић.
Вук Чађеновић, извршни директор ДАМАР-а, представио jе налазе истраживања у диjелу коjи се односи на животни стандард и утицаj скорашњих политичких дешавања.
– Ово истраживање jе показало да 54,5 одсто грађана и грађанки сматра да мjесечни приходи домаћинства ниjесу довољни да покриjу животе трошкове у току jедног мjесеца, што jе благи пораст у односу на истраживање из октобра 2020.године. Међутим, данас 31,8 одсто грађана/ки сматра да су приходи довољни, што jе осjетан пад у односу на прошлогодишњи налаз када jе то мишљење имало 40 одсто испитаника – казао jе Чађеновић.
Подаци опомињу и на осjетно повећање незадовољства и индиферентности у односу на перцепциjу будућности у Црноj Гори.
– У односу на прошлу годину, када jе 16,7 одсто испитаника исказало песимизам, ове године 32,6 одсто сматра да ће бити горе него приjе промjене. Мишљење да ће све бити исто има 32,7 одсто грађана и грађанки, а наjвидљивиjа jе промjена код оптимистичних – 23, 4 одсто грађана и грађанки сматра да нас очекуjе боља будућност, што jе пад у односу на прошлу годину када jе 44 одсто било тог става – казао jе Чађеновић. Када jе риjеч о дешавањима на Цетињу 5. септембра, 42,2 одсто грађана и грађанки сматра да jе Влада дала приоритет вjерским правима jедне вjерске заjеднице, а мање од трећине (30,4 одсто) да jе нашла баланс у обезбjеђивању вjерских права и слободе окупљања. Такође, мање од трећине сматра да jе Влада по сваку циjену требала да омогући устоличење митрополита Jоаникиjа, док четвртина циjени да jе требало да се забрани и устоличење и протести, а 23 одсто jе става да jе Влада требало да договори са СПЦ одлагање устоличења док се тензиjе око тога питања не смање – навео jе Чађеновић.
Они коjи се национално изjашњаваjу као Срби су доминантног става да jе баланс успостављен, као и да jе по сваку циjену требало обезбиjедити устоличење, док су на другоj страни све националне мањине (Бошњаци, Муслимани, Албанци, Хрвати) и огромна већина Црногораца.
– И у односу на одговорност за ескалациjе кризе 5. септембра на Цетињу, грађани и грађанке су подиjељени, па тако 22,8 одсто сматра да су за то наjодговорниjи Влада и премиjер Здравко Кривокапић, а 22 одсто сматра да jе то предсjедник државе. Слиjеди мишљење да су одговорни екстремисти са обjе стране ( 14,5 одсто), док 18,6 одсто нема мишљење – истакао jе Чађеновић.
Црногорци, Бошнjаци, Муслимани, Албанци и Хрвати наjвише криве Владу и премиjера, као и екстремисте и партиjе владаjуће већине, док Срби као главног кривца виде предсjедника државе.
Прикупљање података jе обављено ЦАПИ методом, у периоду од 1. до 15. октобра 2021.године, на троетапном стратификованом случаjном узорку од 1.007 грађана и грађанки Црне Горе.
