Црна Гора не може одузети или замрзнути имовину руских држављана којима је увела санкције јер је то супротно црногорском Уставу, па је немогуће законито испоштовати међународне обавезе које је држава преузела објављујући да ће имплементирати све што је усвојила Европска унија.
Према Закону о стицању својине и непокретности у Црној Гори, страни држављани су потпуно изједначени са црногорским тако да им нико не може одузети имовину зато што је Црна Гора увела санкције Русији.
Влада Црне Горе у техничком мандату увела је на сједници 8. априла санкције Русији, усклађујући тиме своју спољну политику са политиком Европске уније и НАТО-а. Због ове одлуке отворено је питање да ли ће бити замрзнута имовина и економски ресурси дијела руских држављана и компанија у Црној Гори.
Након доношења одлуке о примјени санкција према Русији, владине институције би требало да замрзну имовину и економске ресурсе дијела руских држављана и компанија у Црној Гори, а већ је забрањен рад руских владиних медија. Ваздушни простор Црне Горе је раније затворен за руске авионе, јер за ту одлуку није била неопходна владина формална одлука.
Одлука Владе Црне Горе да уведе санкције Русији и њеним држављанима који су на списку не може изазвати замрзавање или блокирање имовине било којег појединца, без обзира што се налази на списку лица којима су уведене санкције.
– По црногорском Уставу и законима, одузимање имовине може се десити само у случају кривичних дјела, и то након доношења правоснажне судске одлуке и правичног суђења. Када је у питању имовина страних држављана, Црна Гора јемчи право својине страним држављанима и нико не може бити лишен својине осим када то захтијева јавни интерес уз правичну накнаду. То је, међутим, питање експропријације – каже за "Дан" проф. др Благота Митрић, професор уставног права и бивши предсједник Уставног суда Црне Горе.
Наш саговорник истиче да је и само доношење одлуке о увођењу санкција Русији проблематично јер влада којој је изгласано неповјерење у техничком мандату, по Уставу, не може доносити капиталне одлуке, што је, у сваком случају, и одлука о увођењу санкција некој држави.
– Са формалног уставноправног аспекта, по члану 110 Устава Црне Горе, прописано је да Влади престаје мандат и када изгуби повјерење, а она према том истом члану наставља да ради до избора нове владе у новом саставу. То је такозвани технички мандат у којем Влада не може да доноси капиталне одлуке. Једна од таквих одлука је распуштање Скупштине, не може да доноси важне одлуке у односу на унутрашњу и спољну политику. Спорно је да ли влада којој је изгласано неповјерење може донијети одлуку о увођењу сакција другој држави у техничком мандату – указао је Митрић.
Он наглашава да је друга страна медаље материјалноправни аспект Устава.
– А то је да се по члану 58 Устава Црне Горе јемчи право својине сваком грађанину који је посједује у нашој држави. Уставом су страни држављани потпуно изједначени са црногорским у погледну стицања права својине чак и над непокретностима. По Уставу Црне Горе, нико не може бити лишен права својине осим када то захтијева јавни интерес и уз правичну накнаду. Када се повежу уставни аспект и тај метријалноправни аспект, који је у свијету права веома важан, та одлука Владе у техничком мандату о изрицању санкција је преурањена. Одлуку о санкцијама може да донесе Влада у пуном мандату и она би била легална и легитимна – објаснио је Митрић.
