Приступање Европскоj униjи (ЕУ) наjважниjе jе друштвено и политичко питање у Црноj Гори поручила jе главни преговарач Зорка Кордић, додаjући да jе држава сада у финалноj фази приступног процеса.
Кордић jе, на онлаjн панел дебати о Западном Балкану казала да чињеница да скоро 75 одсто грађана подржава чланство Црне Горе у ЕУ, представља наjбољи одговор на страна миjешања и дезинформациjе трећих земаља.
- То jе jасна и есенциjална порука гдjе Црна Гора треба да иде, али то jе исто тако порука и за наше политичаре - казала jе Кордић.
Она jе, како су казали из Генералног секретариjата Владе, говорила о тренутном стању и изазовима у приступним преговорима Црне Горе, као и о доприносу Западног Балкана будућности Европе.
Према риjечима Кордић, пред Црном Гором су изазови на пољу владавине права.
- Црна Гора jе наjнапредниjа држава кандидат. Отворили смо сва преговарачка поглавља, фокусирани смо на стопроцентну усклађеност са заjедничком вањском и безбjедносном политиком ЕУ и спровођење економских реформи - навела jе Кордић.
Она jе указала на трансформативну моћ процеса европске интеграциjе и позитивне промjене за Црну Гору и државе Западног Балкана.
Кордић је, говорећи о страном миjешању и дезинформациjама на Западном Балкану, казала да постоjе различити елементи и типови утицаjа, не само политички него и економски.
- Циjели регион jе веома важан за стабилност и сигурност комплетног европског континента. Зато jе ЕУ интеграциjа важан инструмент за заштиту тог геополитичког простора - закључила jе Кордић.
Посланик Европског парламент Ангел Џамбазаки jе оциjенио да jе Црна Гора на правом путу, имаjући у виду динамику и резултате реформи у преговарачком процесу, усклађеност са заjедничком, вањском и безбjедносном политком ЕУ, као и чланство у НАТО-у.
Из Генералног секретариjата Владе су саопштили да jе панел дебату организовала Група европских конзервативаца и реформиста (ЕЦР) из Европског парламента, као допринос Конференциjи о будућности Европе, а на инициjативу европског парламентарца и извjестиоца из сjенке ЕЦР за Црну Гору и Србиjу, Жислава Краснодебског.
