Премијер Здравко Kривокапић за Радио Слободна Европа тврди да ниједну изјаву о догађајима у Црној Гори није дао исхитрено, без претходног прикупљања и анализе података.
Kривокапић је одговорио на упит Радија Слободна Европа да прокоментарише неколико случајева у којима су званичници, укључујући и његов кабинет, реаговали на основу нетачних или непотпуних информација које су објавили медији.
Последњи такав примјер је објава информације да је на Цетињу 27. јуна нападнут свјештеник Српске православне цркве са сином, коју су одмах по објави коментарисали премијер Здравко Kривокапић и предсједник Скупштине Алекса Бечић осуђујући напад.
У полицијском саопштењу истог дана, пак, наводи се да „није било физичког напада“.
Kривокапић је Радију Слободна Европа одговорио да сматра да није исхитрено реаговао те да се догодио напад, иако не физчки, о коме је како тврди имао званичне информације:
- Зар угрожавање личне сигурности неко може да назове 'није било напада'? Зар пријетње, псовке и покушај физичког насртаја нису напади?-, навео је Kривокапић за РСЕ.
Kривокапић за РСЕ наводи да ниједну изјаву о догађајима у Црној Гори није дао без претходног прикупљања и анализе података:
- Здрав амбијент настаје тако што се јасно утврђује одговорност свих чинилаца друштвене заједнице. Свједоци смо серије неодмјерених, запаљивих и недговорних изјава политичара који је запосјео највишу уставну позицију у држави, па то није предмет анализе- додао је он.
Kривокапић каже да када би медији и државни органи анализирали изјаве предсједника Ђукановића, лако би дошли до рјешења „енигме“ ко подстрекава и подиже тензије у Црној Гори.
“Kада предсједнику Милу Ђукановићу гледате кроз прсте у Тужилаштву, али и у дијелу медија и јавности, онда је јасно зашто настају овакве ситуације- закључио је он.
У Црној Гори су учестали инциденти на националној основи између просрпских и процрногорских група након парламентарних избора у августу 2020. године када је након 30 година, дошло до промјене власти на државном нивоу коју су формирале коалиције предвођене просрпским Демократским фронтом, Демократама и Грађанским покретом УРА.
