Након године од избора, мало је разлога за славље, поручио је лидер Демоса Миодраг Лекић.
-Добро је да су планери неукусног славља тим поводом одустали, па смо срећом остали ускраћени за још једну политичку бесмислицу и незакониту радњу- написао је између осталог у својој објави.
-Умјесто забијање главе у пјесак треба пред грађанима отворено говорити, дакле аргументовано о комплексном тренутку земље што уосталом може бити потврда демократског карактера нове власти која се од самог почетка налази на озбиљној раскрсници. Ово је тренутак за саопштавање грађанима јасних биланса онога што је урађено, пожељно без пропаганде и нажалост нових форми естрадног политичког хвалисања чији је већи циљ зарађивање личних или партијских поена од општег интереса-поручио је Лекић.
Како је навео, у свакој озбиљној анализи треба поћи од неспорне чињенице да је нова власт наслиједила изузетно тешку ситуацију у земљи.
-И не зна се гдје тежу, економско – социјалну, системску корупцију, дубоко подјељено друштво посебно на националном плану, заустављене европских интеграција, у најширем смислу културно запуштено друштво. Нова власт, посебно влада која има далеко највећа уставна овлашћења није успијела да битно промјени слику црногоског друштва. Изостао је озбиљан рад посебно ка главном и прокламованом циљу а то је промјена система- је Лекић.
Напомиње да Европска унија већ годинама означава које су то области, како каже, тражећи управо системске промјене.
-Неки најгори елеменети старог система су остали, чак су и ојачани. Не само да није смањења огромна и конфузна државна админстрација већ је повећана, па се са неодгворном лакоћом формирају нова државна тијела, са новим кадровима, по правилу руководећим, све то новим наметима на будзет. Несхватјиво је да се неки финансијски токови проглашавају тајном, у стилу претходне власти- додао је Лекић.
Појашњава да са друге стране грађани још не осјећају економски бољитак, нити наговјештаје у том правцу.
-У таквим условима грађанима није баш утијеха премијерово смјело, утисак је и неозбиљно јавно обећање да ће просјећна плата у земљи 2025. износити хиљада еура- поручује Лекић.
Напомиње да су доста упитни и неки токови у образовању и култури који су по дефиницији главни еманципаторски механизми друштва.
-Велики проблем и генератор политичке кризе је неизграђена кординација између владе и парламентарне већине. Тај раскорак није створен баш спонтано већ у комбинацији недостатка елементарног политичког образовања и опредијелења да се ситним или крупним лукавствима произведе неки интерес, а заправо велика институционална конфузија. До мјере да премијер, тиме и влада немају ни близу већинску подршку у параламенту- опомиње Лекић.
И на том плану премијер има велику одговорност јер је, како каже, самостално или навођен у том правцу изабрао да на отворен, на моменте и “примитиван начин игнорише чак и напада парламенарну већину” која га је изабрала за премијера. Притом не долазећи, како додаје, опет у маниру претходне власти, “ни на радна тијела парламента гдје је био обавезан по закону”.
-У сваком случају на терену смо црногорског оригиналног доприноса теорији и пракси упоредних политички система у свијету да влада наставља своје јавно дјеловање у условима непостојања већинске подршке у парламенту- оцјенио је Лекић.
Укратко, како каже, “некомпетенента влада, част изузецима у њој”, неизграђен метод и систем рада парламентарне већине и владе су вјероватно “главни узроци више него скромног биланса за годину дана”.
Као посебно питање наводи однос према цркви, од формирања владе до данас, када она остаје централна тема црногорског друштва.
-Наиме, ако је Ђукановић након корупционашких и идентитетски нахушканих формација инаугурисао на партијском конгресу сезону цркве у Црној Гори није требало дозволити настављање неуставног понашања у тој области. Чак стављањем цркве, па и државне драме кадровског садржаја што је покојни митрополит стварно оставио у аманет, у средиште политичког живота и јавних наступа премијера и политичких званичника. А разумјели смо у неким изјавама из саме цркве да она и не тражи улогу централности у јавном животу која је уосталом супротна уставном одређењу секуларне државе. Укратко, власт је у лебдећем стању. Између небеског и земаљског-додао је Лекић.
Напомиње да упркос тенденцијама приземљивања остаје слика недефинисаног метода рада и некомпетентност на више нивоа.
-Неизграђеност функционалног система и демократске контроле производи утисак о недораслости у вођењу државних послова-истакао је Лекић.
Поручује да остају двије могућности- озбиљан заокрет или пут у амбис.
Прва могућност подразумјева да се озбиљним политичким договором коначно отворити пут коријенитим реформама и економско – културној еманципацији интегрисане Црне Горе.
Друга води поразу политичких снага које су побједиле прије годину дана, дакле и шанси за рестаурацију политичких партија одрживе корупције и даље вриједносне и националне дезинтеграције Црне Горе”, нагласио је Лекић.
Додаје да би на крају или почетку требало истаћи изузетно значајан и позитиван моменат у укупном билансу.
-Поруке 30. августа да је истекло вријеме обмана власти и третирања грађана као поданика, се шаљу и даље, годину дана након тешке, контрадикторне и неизвјесне политичке транзиције црногорског друштва- објавио је Лекић на Фацебоок-у.
