Реформа изборног законодавства је једна од најчешћих тема на политичкој сцени Црне Горе годинама уназад, а један од начина да се тренутни изборни систем унаприједи, како би грађани директно бирали своје представнике у Скупштини Црне Горе, јесу и отворене изборне листе.
Извршни директор ГП УРА Зоран Микић казао је за „Дан“ да су отворене изборне листе најбољи модел да се сруши партијска држава и партитократски режим који се градио претходних 30 година.
– То је важно, јер системом отворених изборних листа омогућавамо већи степен непосредне демократије на изборима. Имаћемо могућност да грађани на изборима непосредно бирају своје представнике у парламенту, а не као што је сада случај да органи политичких партија бирају изборне листе за изборе. Што се тиче овог система, он је за Црну Гору новост јер никада нисмо имали прилику да га примјењујемо, а с друге стране носи бројне непознанице, јер је црногорски изборни систем оптерећен бројним ставкама које треба да прате афирмативне акције за жене и за припаднике мањинских народа – наводи Микић.
Наш саговорник додаје да би за Црну Гору за почетак било најбоље да се уведе систем полуотворених изборних листа, а да тежимо да у наредном периоду дођемо до система отворених изборних листа.
– Важно је да се нагласи да промјена изборног законодавства не подразумијева истовремено и промјену изборног система. У промјени изборног законодавства, оно што Црна Гора покушава последњих седам осам година да спроведе јесте допуна и надоградња актуелног изборног законодавства. Да бисмо увели систем отворених изборних листа ми морамо да промијенимо изборни систем, тако да је велики посао пред представницима политичких субјеката, којим ће ако се усагласи требати доста времена да се пронађе најбољи модел и да се пронађе механизам како да се систем отворених изборних листа спроведе. Што се тиче нас из ГП УРА, ми се већ годинама уназад залажемо да се тај систем уведе и било би најбоље да се он спроведе прво на локалним изборима, а тек након тога да се примијени на државном нивоу. Велики је посао пред нама – истиче Микић.
Закон о избору одборника и посланика усвојен је 1998. године и од тада до данас мијењан је чак седамнаест пута. И данас, 24 године након усвајања овог закона далеко смо од доброг рјешења, те добијамо константно препоруке ОЕБС-а о неопходној реформи законодавства. Земље у којима се овај модел примјењује су Финска, Шведска, Белгија, Аустрија, Холандија, Швајцарска, Луксембург, а до скора Италија и Бразил. Овај начин избора има за циљ да истакне преференцију бирача, односно елиминише централно страначку доминацију у односу на селекцију кандидата.
Да би се промјена изборног система стварно постигла, неопходна је квалификована (2/3) већина у парламенту и измјена Закона о избору одборника и посланика.
