Austrijski ambasador u Crnoj Gori Karl Miler ocijenio je da naša zemlja može postati punopravna članica Evropske unije (EU) i prije 2030. godine ukoliko institucije i građani ulože dovoljno napora u reforme i rešavanje pitanja koji se tiču poglavlja 23 i 24 a koja se odnose na vladavinu prava.

Ambasador je kazao da je Evropa otvorena za balkanske države, a da je prozor EU za Crnu Goru širom otvoren. Naglasio je da sve zemlje kandidati treba da imaju jednak tretman u procesu pristupanja.

- Prednosti koje imaju Ukrajina i Moldavija treba da imaju i zemlje kandidati sa Zapadnog Balkana. Znajte da imate podršku EU. Mnogo pitanja je postavljeno o toj 2030. godini kao datumu prijema, da li EU odlaže taj proces proširenja, ne mora da znači da se prijem neće desiti 2028. godine, možda je teško, ali nije nemoguće -ocijenio je ambasador i dodao da se na proširenje gleda iz različitih perspektiva, ali da je cilj EU jača Evropa.

Nakon promjena koje su se desile 2020. godine u Crnoj Gori, kako ocjenjuje, neke šanse za pristupanje EU su možda propuštene, ali poručuje da za to ne treba kriviti 42. i 43. Vladu. On je rekao da se ne može poreći da su te vlade dosta na pristupu EU, ali „potrebna je efikasnija pregovaračka infrastruktura“. Ukazao je da je nestalo dosta „stručnosti“ iz javne administracije Crne Gore posljednjih godina.

- Reforme pravosuđa je prioritet, zemlja bez efikasnog pravnog sistema ne može raditi dobro. Finansijska podrška ne smije izostati u pravcu slobodnog pristupa programima Unije. Crna Gora mora sarađivati sa Europolom i snažnije komunicirati sa Evropskom komisijom - kazao je on.

Govoreći o Otvorenom Balkanu, Miler je kazao da bi od te inicijative više koristi imale velike države.

- Nikad nije dovoljno saradnje u ovom dijelu Evrope. Za neke zemlje bi to bila prednost, a za neke ne. Više koristi bi imale velike države- ocijenio je on.

Miler je kazao da je optimista po pitanju formiranja nove crnogorske vlade te da predlozi koji dolaze od zemalja EU, a tiču se njene strukture, treba posmatrati kao savjet.

- Vjerujem da će Vlada biti formirana do kraja zakonskog roka od 90 dana. Sam proces razlikuje se od države do države, sa nekim je partijama možda lakše pregovarati, a sa nekim ne, ali to je stvar političara te zemlje. Evropska unija se ne miješa u proces, samo daje sugestije. Tačno je da je tanka linija između savjeta i diktiranja poltike države, ali negativnog uticaja EU nema - istakao je on i dodao da je država bez Vlade problem koji mora biti riješen.

Situacija na Kosovu, kako je ocijenio, ne treba da utiče na integracije Crne Gore, ali smatra da je to pitanje jedno od gorućih problema Balkana. 

Miler je kazao da je ranije postojao narativ da zemlje Zapadnog Balkna put ka EU treba da traže zajedno, ali da se to promijenilo.

- Ukoliko se jedna država izdvaja odlučnošću, posvećenošću institucija i pokaže da je spremna na konkretne korake, ne treba da čeka druge. Crna Gora može da bude kao Luksemburg u Evropi i ekonomski tigar na Balkanu, jer je mala zemlja, a mala države se lako transformišu - rekao je Miler.

Ocijenio je da je platforma za Crnu Goru u EU, koju je predstavio predsjednik Jakov Milatović, veoma dobra i da podržava sve što može da ubrza integracije.

On je pred sastanak Evropske političke zajednice, koji će se 6. oktobra održati u Granadi, podsjetio na "non-paper" dokument Austrije u kojem se ta zemlja zalaže za novi pristup prema zemljama Zapadnog Balkana kako bi se omogućila "postepena integracija".  Pojasnio je da su neke države EU skeptične kada se govori o proširenju, posebno Francuska, ali ipak očekuje pozitivne poruke.

Kako stoji u dokumentu, Austrija smatra da bi kriza nastala zbog rata u Ukrajini mogla imati kolateralni efekat na stabilnost Zapadnog Balkana. Zvanični Beč je mišljenja da EU mora pronaći načine da proces pristupanja učini opipljivijim te da se napredak u reformama direktno poveže sa konkretnom benefitima za kandidate i njihove građane.