У Црноj Гори jе неопходно да се што приjе покрене диjалог и постигне компромис око концепта Владе коjа би припремала ванредне парламентарне изборе, сматра посланик Социjалдемократа (СД) Борис Мугоша.

Он jе агенциjи МИНА казао да вjеруjе да су сви озбиљниjи актери на политичкоj сцени свjесни да су ванредни парламентарни избори неминовност.

– Зато jе неопходно да се што приjе крене у диjалог и компромис око концепта Владе (мањинска, техничка, изборног повjерења) коjа би припремала ванредне парламентарне изборе – рекао jе Мугоша.

Таj, како jе навео, пакет демократске и политичке зрелости би требало да укључи и договор око избора врховног државног тужиоца (ВДТ), судиjа Уставног суда, чланова Судског и Тужилачког савjета и реформе изборног законодавства.

– Све остало jе, вjеруjем, класично исцрпљивање грађана и показатељ недостатка политичке храбрости, озбиљности и одговорности политичких актера – казао jе Мугоша.

Према његовим риjечима, годину након парламентарних а девет мjесеци након избора Владе, имамо врло комплексну и суморну реалност, односно друштвено-политички амбиjент у Црноj Гори.

Како jе навео, свjедочи се, нажалост, учесталим примjерима угрожавања темељних вриjедности савремене Црне Горе, а то jе њен грађански, секуларни и антифашистички карактер, као и миjешања у унутрашње ствари Црне Горе.

– Озбиљне тензиjе су присутне, наjчешће инспирисане потребом да се идеолошким манипулациjама са поjмом “традиционалне” Црне Горе фалсификуjу неспорне историjске чињенице – рекао jе Мугоша.

Мугоша jе истакао да Црна Гора и даље нема амбасадоре на (наj)важниjим међународним адресама, као и да “циркус” око опозива и именовања амбасадора утиче негативно на међународни углед државе.

Он сматра да jе умjесто фокуса на убрзању неопходних реформи у циљу суштинског унапређења квалитета живота грађана и консензуса свих релевантних друштвених актера око европске агенде, посљедњих годину углавном потрошено на афирмациjу ускопартиjских интереса.

Упитан како оцjењуjе ситуациjу на политичкоj сцени, Мугоша jе казао да не постоjи политичка стабилност, што jе jедна од кључних претпоставки демократског и економског развоjа.

Он jе указао на то да Влада нема подршку у парламенту, као и на константна препуцавања и међусобна оптуживања –за све и свашта“ између коалиционих партнера на власти.

– Имамо премиjера коjи држи лекциjе о (не)моралу и политичком лицемjерству парламентарноj већини и већину у парламентарноj већини коjа премиjера “чашћава” са свакаквим епитетима – рекао jе Мугоша.

Како jе навео, већина у већини боjкотуjе пленарна засиjедања Скупштине и наjављуjе протесте против Владе за коjу jе гласала у парламенту.

Према риjечима Мугоше, због уцjењивања и трвења у владаjућоj коалициjи буџет jе каснио пола године, због чега су испаштали броjни сегменти система, као што су пољопривреда, привреда, полициjа.

Због тога су, како jе додао, стали броjни постоjећи инфраструктурни и развоjни проjекти из области образовања, здравства, туризма.

– Због истих тих затегнутих коалиционих односа имамо и крњи састав Тужилачког савjета, док у суштинском смислу jош ниjе почео конкретан и цjеловит диjалог око избора ВДТ-а, судиjа Уставног суда, чланова Судског савjета и реформе изборног законодавства гдjе jе потребна двотрећинска и тропетинска већина у парламенту – навео jе Мугоша.

Са друге стране, како jе казао, споразум носиоца три листе коjе су на изборима освоjиле већину jе брзо након његовог потписивања постао мртво слово на папиру.

– Jер су погажени принципи наведени у истом, а то jе “да нова демократска власт неће спроводити реваншизам по политичком или било ком другом основу”– рекао jе Мугоша.

Jавност, према његовим риjечима, свjедочи наведеном реваншизму и по ширини, висини и дубини.

Мугоша jе казао да jе ставка у споразуму да ће “нова демократска власт све законе доносити и ревидирати у складу са европским стандардима” у пракси резултирала управо доношењем измjена системских закона коjе ниjесу уподобљене европским стандардима.

Те измjене закона, сматра он, конципиране су без одржавања jавних расправа, у нормативном смислу представљаjу много корака уназад и послужиле су за класични реваншизам - о државним службеницима и намjештеницима, образовању, здравственоj заштити, социjалноj и дjечjоj заштити, државном тужилаштву.

Мугоша jе казао да се, нажалост, очигледно намjерно веома мало дискутуjе о темама коjе свакодневно погађаjу “обичног” грађанина, односно коjе се односе на животни стандард, jер су за многе доносиоце одлука изгледа мање важне од оних коjима се од политичке прави позоришна сцена.

Он jе навео да вjеруjе да разлог лежи у чињеници да су подаци, коjи се односе на незапосленост, раст циjена, куповну моћ грађана, неликвидност привреде, веома забрињаваjући, због чега вjероватно многима ниjе политички опортуно да се о томе прича.

– Али да не бих био субjективан, навешћу пар чињеница, па нека грађани сами проциjене о чему се ради - броj незапослених већи jе за преко седам хиљада или 15 одсто у односу на краj прошле године, регистрована стопа незапослености jе у односу на краj прошле године већа за преко три процентна поена и износи преко 23,5 одсто – навео jе Мугоша.

Он jе рекао да су циjене животних намирница веће и до 70 одсто, да су циjене горива порасле преко 20 одсто, као и да jе преко 19 хиљада фирми и предузетника у блокади.

–У односу на краj прошле године, броj блокираних фирми и предузетника jе већи за 160, док jе износ дуга на основу коjег су блокирани већи за скоро 60 милиона ЕУР– казао jе Мугоша.

Он jе навео да нема повећања зарада љекарима, увођења неопорезивог диjела зараде, смањења акциза, смањења фискалног оптерећења рада.

– Наравно, постоjе и неке одлуке коjе су позитивне, као што jе повећање минималне зараде на 250 ЕУР, мада ће ефекти бити лимитирани jер jе ту одлуку требало да прати и смањење фискалног оптерећења рада, коjе jа наjвеће у региону – казао jе Мугоша.

Осим тога, како jе рекао, раст циjена роба и услуга ће у великоj мjери “поjести” позитивне ефекте повећања минималне зараде.

Мугоша jе казао да подржава и похваљуjе повећање износа старачких накнада у пољопривреди и повећање износа дjечjег додатка за дjецу из социjално наjугрожениjх категориjа.

Говорећи о увођењу дjечjег додатка за сву дjецу старости само до шест година, он jе оциjенио да jе та мjера, иако дjелуjе као позитивна, суштински дискриминаторна и социjално неправедна.

– Ово из разлога jер ће право на дjечjи додатак имати и дjеца из имућних породица само зато што имаjу мање од шест година, а неће велики броj дjеце из социjално угрожених породица само из разлога што имаjу преко шест година – казао jе Мугоша.

СД jе, како jе навео, предлагао социjално праведниjи модел по коjем би се исти износ предвиђених буджетских средстава коjа ће се издваjати за додатак само за дjецу до шесте године расподиjелио на начин да дjечjи додатак добиjе свако диjете узраста до 18 година коjем су та средства заиста неопходна, односно сва дjеца коjа живе у породицама неадекватног материjалног стања.

Таj предлог СД-а, како jе подсjетио, ниjе добио подршку парламентарне већине.

– Свакако jе позитиван искорак и додjела бесплатних уджбеника свим основцима, иако образовање и даље поприлично кошта многе социjално угрожене породице у Црноj Гори (торбе, свеске, прибор, превоз) – додао jе Мугоша. –