Министарство вањских послова (МВП) сматра да би, поводом избора будућих дипломата, требало наставити добру праксу да се амбасадори бирају договором три предсједника – државе, Владе и Скупштине – и шефа дипломатије. Из МВП-а су истакли да су спољнополитичке консултације поменута четири званичника нешто што треба наставити.
– Постављење амбасадора jе до сада усаглашавано на спољнополитичким консултациjама предсjедника Црне Горе, предсjедника Скупштине, предсjедника Владе и министра вањских послова. Иако се ради о формату коjи нема законско утемељење, сматрамо да се ради о добром и корисном формату и вjеруjемо да га у условима кохабитациjе треба наставити – саопштили су "Дану" из МВП-а.
Они су тонавели након информација да је Мило Ђукановић као шеф државе вратио 11 предлога за будуће амбасадоре.
Из МВП-а подсјећају да за именовање шефова дипломатско-конзуларних представништава ниjесу предвиђени посебни рокови.
– У складу с Законом о вањским пословима, опозвано jе осам амбасадора и један генерални конзул, док jе Влада покренула процедуре опозива jош шест амбасадора. Такође, МВП jе покренуло процедуре за постављење 12 амбасадора. У складу са Законом о вањским пословима, специjалне изасланике и сталне отправнике послова именуjе министар, а законом ниjе предвиђено да jе за ове функциjе потребна сагласност неког од субjеката коjи у оквирима своjе надлежности врше вањске послове, укључуjући и одређивање привременог отправника послова – наводе из МВП-а.
Како су додали, када jе у питању именовање отправника послова, био он стални или привремени, то jе по правилу дипломата коjи због одсуства или сприjечености шефа дипломатског представништва привремено обавља послове шефа, односно до именовања амбасадора. Сходно Закону о вањским пословима, поставља га министар, односно амбасадор.
– Што се тиче специjалних изасланика, у складу са законом, њихово именовање jе такође у ингеренциjама министра вањских послова, у зависности од спољнополитичких приоритета – истичу из МВП-а.
Из тог ресора понављају да се имена кандидата за амбасадоре, сходно дипломатскоj пракси, не саопштаваjу jавности док не добиjу агреман, односно сагласност државе приjема у коjоj ће обављати своjу дипломатску мисиjу.
– То се сматра недипломатским, а могло би бити схваћено и као притисак на земљу приjема да прихвати предложено лице за амбасадора. Због тога се име новоименованог амбасадора саопштава тек по добиjању сагласности – агремана – саопштено је из МВП-а.
Како су појаснили, по добиjању информациjе да jе предлог за новог амбасадора прихваћен од државе приjема, предсjедник државе потписуjе указ о именовању и акредитивна писма коjим се амбасадор овлашћуjе, односно акредитуjе за пуноправно представљање и заступање земље коjа га упућуjе, о чему се обавjештава и jавност.
