Никшићки одбор ГП УРА обиљежио jе 13. jул Дан државности код Споменика палим борцима под Требjесом уз ноте антифашистичких пjесама, поезиjе црногорских аутора и говоре чланова одбора. саопштили су из ГП УРА.
Они су такође данас положили виjенац на гробно мjесто народног хероjа Љуба Чупића.
Предсjедница никшићког одбора УРА Татjана Ђуришић Бечановић казала jе да jе поносна што се обраћа грађанима у Црноj Гори у коjоj ДПС више не кроjи капу никоме.
– Овога се 13. jула зато осjећамо тако узвишено jер смо таj вели политички циљ остварили. Ми смо извели своjеврсну револуциjу, без икаквих немира и показали да смо зрело друштво. Извели смо „албедо” или биjелу револуциjу коjа подразумиjева крупне промjене. Желим да данас схватимо да jе држава важниjа од свих наших националних интереса а државу можемо оснажити само ако будемо снажили институциjе. Институциjе снажимо тако што на чело њих постављамо наjбоље, наjвредниjе, наjпаметниjе и наjспособниjе људе – казала jе Ђуришић-Бечановић.
Потпредсjедница никшићког одбора Раjка Глушица истакла jе да jе 13. jул два пута засиjао свjетлошћу и знамењем и да смо га уградили у симболичке темеље наше државе за вjечно сjећање на догађаjе и људе коjи су вjековима проносили и чували искру слободе и предали jе нама данашњима.
– У Црној Гори 13. jул 1897. године је први пут засиjао на Берлинском конгресу када су велике и моћне силе признале и уважиле вjековну борбу Црногораца и њихову државу прогласиле независном, а 13. jул 1941. године други пут када jе сва Црна Гора устала против фашизма и окупациjе, а црногорске jулске ватре обасjале Европу и задивиле свиjет – истакла је Глушица. У тоj народно-ослободичкоj борби започетоj 13. jула значаjну улогу имале су црногорске жене коjе су са своjим саборцима, раме уз раме изниjеле терет рата. Организоване у Антифашистичком виjећу жена за Црну Гору и Боку, оне су се као никад приjе еманциповале и просвећивале па jе вjештачки одржавана инфериорност жена овом борбом за сва времена избрисана. Борба против фашизма, борба за ослобођење, за државу социjалне правде и борба за равноправност за тадашње жене Црне Горе и Jугославиjе биле су jедна те иста борба – поручила jе Глушица.
Чланица никшићког одбора Боjана Обрадовић казала jе да два датума чине jедне од наjважниjих у историjи Црне Горе.
– И jедан и други 13. jул као луче слободе освjетљаваjу пут свим прошлим, садашњим и будућим генерациjама коjе поносно корачаjу стопама своjих предака хероjа. Таj црногорски хероjски модел свиjета подразумиjева чоjство и jунаштво као традициjу коjа се поштуjе, а антифашизам намеће као образац понашања коjим се афирмишу све оне људске вриjедности усађене нашем народу од памтивиjека, а коjе су усмjерене на борбу против фашизма и фашистичке идеологиjе – поручила је Обрадовић.
Одборница УРЕ у Скупштини Општине Никшић Анђела Миjановић казала jе да jе устанак црногорског народа против италиjанских фашистичких снага свиjетли примjер наше историjе.
– Оваj датум треба да буде звиjезда водиља свима нама да несебично искажемо љубав према своjоj домовини, те чувамо и одржавамо бакље слободе коjу су упаљене на оваj дан приjе 80 година, и коjе ће горjети све док jе Црне Горе и њеног народа – казала jе Миjановић.
Члан Општинског одбора УРА Никшић Ђорђиjе Ђоко Маноjловић поручио jе да су мир, слобода и стабилност Црне Горе нешто на шта треба да будемо поносни и свjесни да то треба да очувамо.
– Нека оваj понос коjи данас осjећамо буде добра мотивациjа да се одговорно носимо са свим изазовима коjи су пред нама и да се заjедно боримо за просперитет наше општине и наше државе – закључио jе Маноjловић.
