Индекс демократије / -Економист, индекс демократије

Остварен напредак: Црна Гора више није хибридни режим већ непотпуна демократија

За регион Источне Европе, у који се сврстава Црна Гора, наводи се да демократски механизми коегзистирају са лошим функционисањем влада, а корупција, недостатак транспарентности као и слабо повјерење грађане у владе су одлике готово свих земаља

Црна Гора је, према новом извјештају британског магазина Економист о стању демократије, изашла из категорије "хибридни режим" и сада је "непотпуна демократија". То значи да је наша земља, која сада има просјечну оцјену 6,02 напредовала, те се налази на 74. мјесту. Црна Гора је у 2020. години имала оцјену 5,77 од максималних десет и била је на 81. мјесту. У извјештају за 2019. годину, Црна Гора је имала оцјену 5,65.

Према индексу демократије за 2021. годину, који објављује Економист интелиџенс јунит (ЕИУ), дио Групе Економист, Црна Гора је према квалитету демократије највише напредовала, уз Сјеверну Македонију. Црна Гора сада има просјечну

Извјештај за 2021. годину је обухватио 167 земаља које су оцјењиване по 60 показатеља у пет категорија: изборни процес и плуризам, функционисање власти, политичко учешће, демократска политичка култура и грађанске слободе.

Пандемија резултирала повлачењем слобода

Према Економистовом индексу мање од половине свјетске популације живи у некој врсти демократије, а само 6,4 одсто живи у "пуним демократијама".

Више од трећине свјетске популације живи под ауторитарном влашћу.

У новом издање Индекса демократије под називом "Изазов Kине" резултати показују континуирани негативни утицај пандемије на демократију и слободу широм свијета већ другу годину узастопни.

Kако се наводи у извјештају, пандемија је резултирала повлачењем грађанских слобода, чак и међу развијеним демократијама, али и у ауторитарним режимима.

Просјечна глобална оцјена у индексу за 2021. годину пала је са 5,37 из 2020. на 5,28.

Земље су подијељене у четири категорије: "потпуне демократије", "непотпуне демократије", "хибридни режими" и "ауторитарни режими", а оцјењују се од 0 - ауторитарни режими, до 10 - потпуна демократија.

Аутори наводе да је резултат за 2021. посебно упечатљив због чињенице да је гори од резултата из 2020. године, која је била најгора година од Глобалне финансијске кризе.

Укупно 13 држава Источне Европе побољшало је свој резултат на Индексу демократије за 2021, а просјечан резултат источноевропских демократија порастао је са 6,70 на 6,76.