Кривокапић и Џонсон / -SASAMATIC

Подгорица и Лондон три године без споразума о трговини, партнерству и сарадњи

Иако је први састанак одржан у новембру 2018. године, за "Дан" из Министарства вањских послова је потврђено да споразум до данас није потписан. У питању је документ којим се ближе уређују односи након изласка Уједињеног Краљевства из Европске уније

Црна Гора и Уједињено Краљевство Велике Британије и Сјеверне Ирске већ три године преговарају о закључењу Споразума о трговини, партнерству и сарадњи. Иако је први састанак одржан у новембру 2018. године, за "Дан" је из Министарства вањских послова Црне Горе потврђено да споразум до данас није потписан.

У питању је документ којим се ближе уређују односи након изласка Уједињеног Краљевства из Европске уније, то јест, Брегзита.

Влада је недавно усвојила информацију у којој се наводи да је - како би се омугућио несметан промет роба и услуга између Црне Горе и Уједињеног Краљевства - потребно у што краћем року завршити унутрашње процедуре и формирати Радну групу за вођење преговора.

Укупна робна размјена Црне Горе и Велике Британије у 2020. години је износила 22,7 милиона еура од чега је извоз из Црне Горе у Велику Британију у овом периоду износио 3,3 милиона еура, а увоз 19,4 милиона еура.

Наводи се да је током транзиционог периода (везано за излазак Уједињеног Краљевства из ЕУ) британска страна предложила да двије земље потпишу Споразум о партнерству и трговини, а према тврдњи из црногорске владе, тај понуђени нацрт представља измјене и допуне одређених дјелова Споразума о стабилизацији и придруживању између Црне Горе и Европске уније (ССП). Иначе, ССП је уговорни однос између Црне Горе и ЕУ.

Британски нацрт - како су рекли из црногорске владе - садржи све раније договорене ставове у оквиру важећег ССП-а, док су дјелови који се односе на ЕУ искључени (обзиром на британско напуштање европског савеза).

Према нацрту, прецизирани су циљеви уговора и конституисање тијела за праћење имплементације споразума. Такође, дефинишу се генерална употреба тарифних квота и сличних питања, затим територије на које би се споразум примјењивао.

Од напуштања прошло 18 мјесеци

Велика Британија је 2016. године на референдуму тијесном већином са 52 напрема 48 посто одлучила да изађе из Европске уније. Ипак, Велика Британија је напустила Европску унију (ЕУ) у петак 31. јануара 2020.године у поноћ по средњеевропском времену, након 47 година чланства.

– Ово није крај, него почетак – поручио је тада британски премијер Борис Џонсон.

Изласком Велике Британије из највећег свјетског трговачког блока ЕУ је, према писању свјетских медија, изгубила 15 одсто своје економије, највећег војног потрошача и један од свјетских водећих финансијских центара - Лондон.

Саставни дио споразума су два анекса - први који третира поглавља која се тичу политичког дијалога, правде, слободе и безбједности, док се највећи дио тиче економских питања, трговине, слободног протока роба, људи и капитала, конкуренције, односно читавог низа политичке сарадње. Други анекс обухвата регулисање производа с поријеклом, што укључује и листу производа с посебним третманом.

Почетком октобра 2019. године, Црна Гора је консултовала делегацију Европске уније у Подгорици о овом споразуму, а из европске делегације су одговорили како сматрају да су предметни преговори с Великом Британијом ствар Црне Горе и навели да је одлука у рукама званичне Подгорице. Такође, указали су да у случају уласка у преговоре треба водити рачуна да се не повриједе обавезе које проистичу из ССП, као ни будући договор између Европске уније и Велике Британије.

Званични Лондон је, иначе, досад потписао 63 оваква споразума – у региону са Сјеверном Македонијом, Републиком Албанијом и Kосовом (под резолуцијом УН 1244) а покренути су преговори са Србијом и БиХ.

Такође, недавно су се у Лондону састали премијери Црне Горе и Велике Британије, Здравко Кривокапић и Борис Џонсон, и том приликом разговарали о широком спектру питања, између осталог о важности наставка политичког дијалога између двије земље.