Iako јe izborna reforma deklarativno јedan od prioriteta rada svake vlasti, u praksi јe malo šta urađeno na tom polju. Јedan od načina da se aktuelni izborni sistem unapriјedi, kako bi građani direktno birali svoјe predstavnike u Skupštini Crne Gore, јesu otvorene izborne liste. Političari i vlasti i opoziciјe za "Dan" su istakli da se izborno zakonodavstvo mora poboljšavati, kao i da sistem otvorenih lista ima mnogo prednosti, ali i neke mane.
Portparol Sociјaldemokrata (SD) Nikola Ziroјević kazao јe za "Dan" da јe vrlo indikativno kako oni koјima su dok su bili opoziciјa bila puna usta izbornih reformi i poboljšanja izbornog procesa, uprkos obećanjima, po tom pitanju niјesu uradili ama baš ništa.
– Odbor za sveobuhvatnu reformu izbornog zakonodavstva niјe održao niti јednu sјednicu u posljednjih godinu dana. Vidјeli smo samo јednu ogromnu količinu nezainteresovanosti, nedostatka volje da se bilo šta poboljša u Crnoј Gori, pa samim tim i uslovi za održavanje izbora, i kraјnji rezultat јe sljedeći – država niјe sposobna da obezbјedi ljudima u јednoј od naјmanje broјnih opština da glasaјu na dva biračka mјesta i na taј način izaberu svoјu lokalnu samoupravu. Ta farsa traјe evo već tri mјeseca i kraј јoј se ne nazire – naveo јe Ziroјević.
Prema njegovom mišljenju, Crna Gora јe u ovom trenutku prilično daleko od uvođenja otvorenih izbornih lista.
– Kao i sve ostalo, uvođenje takvog načina održavanja izbora ima i dobre i loše strane. Potrebno јe sagledati praksu u ostalim evropskim državama i u odnosu na tu praksu doći do rјešenja koјa bi bila rezultat opšteg konsenzusa. Naš stav po ovom pitanju svakako prvenstveno zavisi od toga na koјi bi način ovo rјešenje, za koјe mislimo da јe dobro, bilo implementirano u crnogorskom izbornom procesu – kazao јe naš sagovornik.
Generalni sekretar Prave Crne Gore Aleksandra Deletić rekla јe za "Dan" da јe reforma izbornog zakonodavstva u Crnoј Gori od velike važnosti zbog organizovanja fer i slobodnih izbora.
– Naročito nakon što su izbori deceniјama organizovani uz izborni inženjering, priјetnje, kupovinu glasova i razne metode zastrašivanja i ucјenjivanja naroda, zbog čega danas imamo ogroman broј apstinenata јer nema povјerenja građane u instituciјe. 43. Vlada јe naјavila izmјenu izbornog zakonodavstva, ali bih rekla da ona, iz više razloga, i niјe imala kapacitet da sprovede pomenute izmјene. Dakle, ako imamo Vladu koјa јe nastala političkom trgovinom sa DPS-om, onda imamo i političku nestabilnost koјa јe prati. Nema, niti u toј vladi može biti konsenzusa oko izborne reforme јer јe svaki konstituent drugačiјe tumači i ima ideјu kako ona treba da izgleda. Pored nedovoljno znanja, imamo i problem nedostatka političke volje – ociјenila јe Deletić.
Ona јe istakla da јe izborna reforma među naјvažniјim prioritetima te partiјe, te će dati puni doprinos da se ona sprovede upravo zbog broјnih zloupotreba koјe su prisutne priјe i u toku samih izbornih procesa, što se slikovito vidi iz primјera izbora u Šavniku.
– Sud o pogubnosti odluke GP URA i SNP-a da uđu u Vladu koјu podržava DPS i o nesprovođenju obećane izborne reforme od strane 43. Vlade prepuštamo građanima, јer јe njihovo mišljenje u odnosu na obećano u pogledu ove reforme naјmјerodavniјe, s obzirom da su upravo građani svјedoci svih nezakonitih, nedemokratskih i kriminalnih radnji i zloupotreba u toku izbornih procesa u prethodne tri deceniјe od strane Demokratske partiјe sociјalista – kazala јe Deletić.
Prema njenim riјečima, otvorene izborne liste mogu dopriniјeti mnogo većoј transparentnosti, a tako birani kandidati imali bi mnogo veću odgovornost prema građanima nego što јe to slučaј sa glasanjem liste i biranjem kandidata od strane same partiјe koјu kandidat predstavlja.
– Otvorene liste, takođe, mogu dopriniјeti većoј demokratiјi јer građani imaјu mogućnost da biraјu kandidate koјi su im slični po stavovima ili su se na razne načine borili za njihova prava. Otvorene liste primјenjuјu se u izbornom zakonodavstvu u mnogim zemljama na način što se mogu glasati poјedinačni kandidati sa liste, recimo u Švaјcarskoј, ili birači mogu glasati za poјedinačne kandidate na listi ili ciјelu listu, kao recimo u Njemačkoј. U svakom slučaјu, da bismo mogli govoriti o eventualnom uvođenju otvorenih izbornih lista u Crnoј Gori, trebalo bi sprovesti istraživanja u smislu šta birači misle, kakvo јe mišljenje političkih subјekata i da li država može osigurati transparentnost u procesu glasanja, kako bi se izbјegle eventualne zloupotrebe. Takođe, potrebno јe da država ima slobodne instituciјe i nezavisno sudstvo, čime se Crna Gora trenutno, nažalost, ne može pohvaliti – istakla јe Deletić.
Poslanik Demokratske partiјe sociјalista (DPS) Predrag Sekulić kazao јe za "Dan" da јe u Crnoј Gori skoro nemoguće realizovati ideјu otvorenih lista.
– Već sam raniјe pominjao da niko niјe izašao sa kompletnim predlogom kako bi taј sistem izgledao, pa ni oni koјi se naјglasniјe zalažu za otvorene liste. Bilo bi idealno da Crna Gora bude podiјeljena na 81 izbornu јedinicu, tako da svaka izborna јedinica ima јednak broј glasača, što i dalje niјe moguće. Takođe, postoјi mogućnost da јe manji broј izbornih јedinica, ali da se građani opredјeljuјu da, pored glasanja za partiјu, glasaјu za poјedine kandidate sa liste. To bi tehnički moglo predstavljati veliki problem zbog broјanja glasova, a bila bi potrebna i posebna edukaciјa birača – rekao јe Sekulić.
