Посланици црногорског парламента сјутра би, на одвојеним ванредним сједницама, требало да расправљају о Владином предлога да се скрати мандат Скупштини и предлогу опозиције и коалиције Црно на бијело да се гласа о неповјерењу Влади.
Влада, у образложењу предлога за скраћење мандата Скупштини, подсјећа да је након парламентамих избора, 30. августа 2020. године, 23. септембра конституисан нови сазив парламента, пише МИНА.
Додаје се да је Влада изабрана 4. децембра исте године.
- Већ од првог дана избора Владе, која је и формирана након компликованих преговора и у атмосфери недовољног повјерења, предсједник Владе и већина министара сусријетали су се са бројним опструкцијама и оспоравањима у раду- каже се у образложењу.
Како се наводи, ако се узме у обзир тешка економско-социјална ситуација, изражене подјеле и нестабилни друштвено-политички амбијент који је наслијеђен од претходног режима, изазови са којима се суочавала Влада билл су огромни.
- Упркос томе, резултати које је за кратко вријеме и у таквом амбијенту постигла Влада Црне Горе, најбољи су могући- сматрају из извршне власти.
Оцјењује се да је сложена политичка клима кулминирала одлуком посланичког клуба који предводи партија потпредсједника Владе да крене у поступак изгласавања неповјерења, односно рушења Владе чији је вицепремијер.
- То је наметнуло питање да ли у оваквој атмосфери неповјерења, Влада и овај сазив Скупштине могу да наставе да врше Уставом преузете надлежности у корист грађана и у корист нашег европског пута- казали су из Владе.
Како се наводи, додатно се поставља питање да ли политичка дешавања и процеси у које су извјесно кренули одређени субјекти парламентарне већине одговарају изборној вољи грађана, од 30. августа прошле године.
- Наш одговор је јасан и недвосмислен - не! Напротив. Због тога и још много разлога, као најправедније, најбоље и у датим околностима једино демократско рјешење за превазилажење политичке ситуације видимо скраћење мандата Скупштини- каже се у владином образложењу и наводи да би се тиме створили услови за расписивање ванредних парламентарних избора.
Предлог да се гласа о неповјерењу Влади потписао је 31 посланик опозиције и коалиције Црно на бијело.
Подсјећа се да су на сједници Скупштине, 29. децембра, изгласане интерпелације министрима вањских послова, пољопривреде, шумарства и водопривреде и просвјете, науке, културе и спорта, чиме је постало јасно да немају подршку парламентарне већине.
Потписници предлога за изгласавање неповјерења Влади навели су да је премијер Здравко Кривокапић најавио да ће одбити да поступи по интерпелацијама за смјену три министра.
- Тиме је показао да не поштује Устав и законе, али ни основне демократске принципе поштовања парламента као највећег законодавног дома који је бирао састав Владе- каже се у образложењу.
Наводи се да је 17. јуна смијењен министар правде и људских и мањинских права, а да Кривокапић није предложио парламенту новог министра. Посланици, који су потписали предлог, сматрају да је Кривокапић тиме директно угрозио реформе у кључним поглављима 23 и 24, која су најважнија за напредак на путу ка чланству у ЕУ у области владавине права.
Они су оцијенили да је Кривокапић својим дјеловањем више пута у претходном периоду угрозио и отежао сарадњу између законодавне и извршне власти, што је директно произвело институционалну и политичку кризу у земљи.
- Овакво стање довело је до блокаде парламента, па чак и до бојкота од једног дијела посланика парламентарне већине, што је директно утицало да се велики број закона и подзаконских аката не разматра у скупштинској процедури- каже се у предлогу за гласање о неповјерењу Влади.
Наводи се да је све то довело у питање ефикасан рад парламента, чији је основни задатак да служи јавном интересу и интересима грађана, а не партикуларним интересима било које политичке групације или појединца.
- Политичка криза, неадекватна сарадња законодавне и извршне власти, неусаглашавање законске регулативе са законском регулативом ЕУ, као и неактивност појединих министара довели до успоравања европских интеграција- навели су потписници предлога.
То се, како су казали, одразило на оцјене у годишњем извјештају Европске комисије везаном за процес напретка Црне Горе у европским интеграцијама.
- Због наведених чињеница, као и изјаве бројних политичких субјеката у којима се наводи да Влада нема већинску подршку у парламенту, сматрамо једним од основних постулата савремене демократије да се истој провјери подршка у Скупштини- закључује се у предлогу.
Допунама Закона о локалној самоуправи, које би требало сјутра да буду разматране, предвиђено је обједињавање локалних избора који ће бити одржани у мају.
