Права Црна Гора поднијела је кривичну пријаву против 46 посланика јер су , како наводе у саопштењу, "организовали криминалну групу ради извршења кривичних дјела самовлашћа, злоупотребе службеног положаја, те кривичних дјела против државних органа и уставног поретка".
- Након подношења кривичне пријаве предсједник Праве Црне Горе Марко Милачић позвао је преостале колеге посланике из редова парламентарне већине 30. августа да се свим демократским средствима најснажније одупремо овом бруталном гажењу Устава, закона, пословника и институција, те не дозволимо урушавање демократије базирано на вршењу кривичних дјела- наводи се у саопштењу.
Како наводе, пријава је поднијета "због сумње да су самовласним заказивањем сједнице редовног, прољећњег засиједања Скупштине за дан 28.04.2022. године на Цетињу, без одобрења вршиоца дужности предсједника Скупштине или другог лица надлежног према Пословнику Скупштине и Уставу Црне Горе, организовали криминалну групу ради извршења кривичних дјела самовлашћа из става 2 члана 384, злоупотребе службеног положаја из члана 416, те кривичних дјела против државних органа и уставног поретка Црне Горе за које се може изрећи казна затвора у трајању од једне или више од једне године, чиме би починили кривично дјело криминално удруживање из члана 401 Кривичног Законика Црне Горе".
- Лица против којих је поднијета кривична пријава Ервин Ибрахимовић, Данијел Живковић, Владимир Јоковић, Рашко Коњевић, Фатмир Ђека, Драгиња Вуксановић Станковић, Душко Марковић, Бранимир Гвозденовић, Александра Вуковић, Мевлудин Нухоџић, Предраг Бошковић, Јефто Ераковић, Никола Ракочевић, Андрија Поповић, Драгица Секулић, Петар Ивановић, Халил Дуковић, Драгутин Паповић, Марта Шћепановић, Весна Павићевић, Милош Николић, Миодраг Вуковић, Никола Јановић, Далиборка Пејовић, Бранко Чавор, Богдан Фатић, Сузана Прибиловић, Иван Митровић, Абаз Диздаревић, Луиђ Шкреља, Јованка Лаличић, Предраг Секулић, Андрија Николић, Лидија Кљајић, Миомир М. Мугоша, Драган Ивановић, Данијела Ђуровић, Драган Вукић, Милосава Пауновић, Милош Конатар, Божена Јелушић, Срђан Павићевић, Суада Зороњић, Кенана Струјић – Харбић, Амер Смаиловић и Генци Ниманбегу су дана 21.04.2022. године објавили да заказују сједницу Скупштине Црне Горе за дан 28.04.2022. године, без обраћања вршиоцу дужности предсједника Скупштине Црне Горе Страхињи Булајићу као овлашћеном лицу за заказивање редовне сједнице прољећњег засиједања Скупштине. Наиме, чланом 89 Устава Црне Горе прописано је да предсједник Скупштине сазива Скупштину на сједнице, те се стара о примјени Пословника Скупштине и другим пословима утврђеним Уставом, Законом и Пословником Скупштине. Исти члан прописује да потпресједник Скупштине може замјењивати предсједника Скупштине искључиво по налогу предсједника. Једино одступање од члана 89 Устава Црне Горе предвиђено је чланом 128 Пословника Скупштине који прописује ванредно засиједање Скупштине, које се може одржати искључиво у периоду када не траје једно од два редовна годишња засиједања Скупштине. Ова могућност одступања од члана 89 Устава је једини предвиђени и могући механизам „одблокирања“ рада Скупштине уколико чланови Скупштине желе заказивање сједнице супротно ставу и надлежностима предсједника Скупштине или вршиоца дужности предсједника. Осим тога, имајући у виду чињеницу да је вршилац дужности предсједника Скупштине Страхиња Булајић најавио или предао оставку на мјесто потпредсједника и посланика Скупштине треба имати у виду да то није од утицаја на његове надлежности све док се његова оставка не констатује непосредно на сједници Скупштине. Наиме, чланом 14 Пословника прописано је да у случају подношења оставке предсједнику Скупштине престаје функција даном одржавања сједнице на којој је поднио оставку или на првој наредној сједници Скупштине, ако је оставку поднио у времену између двије сједнице. Чланом 23 Пословника прописано је да функција потпредсједника у случају оставке престаје под истим условима као и предсједнику Скупштине по том основу. Чланом 61 Пословника прописано је да посланик подноси оставку предсједнику Скупштине, а оставка производи дејство њеним констатовањем на првој наредној сједници Скупштине. У складу са наведеним, обавезе вршиоца дужности предсједника Скупштине господина Страхиње Булајића трају између двије сједнице Скупштине, без обзира на оставку која није верификована сједницом Скупштине. Све и када би вршиоцу дужности предсједника Скупштине Страхињи Булајићу престао мандат, следећи вршилац дужности предсједника Скупштине би била потпредсједница Бранка Бошњак обзиром да Скупштина Црне Горе има 3 потпредсједника, а да дужност вршиоца дужности предсједника Скупштине врши потпредсједник Скупштине из клуба посланика који има већи број посланика у складу са чланом 16 Пословника Скупштине, те је по том редоследу између потпредсједника, потпредсједница Бранка Бошњак следећа која би испуњавала услове за вршење функције вршиоца дужности предсједника Скупштине. Наиме, чланом 2 Устава Црне Горе прописано је да грађанин остварује власт преко слободно изабраних представника, те да се не може успоставити нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима, у складу са законом. У складу са принципом нормативне разраде члана 2 Устава прописано је да сједнице Скупштине у току редовних засиједања заказује предсједник Скупштине, односно његов вршилац дужности као инокосни орган, у складу са механизмом „кочница и равнотежа“ које прописује Устав, закони, те цјелокупан правни систем у циљу заштите и спровођења основних уставних принципа. У складу са истим начелом Устав није предвидио могућност изгласавања више од једне Владе након одржавања парламентарних избора, већ искључиво дозвољава измјену кадровских рјешења појединих чланова Владе. Овакво одређење Устава указује да у једном сазиву Скупштине може бити изгласана само једна Влада, представљен један концепт и организација Владе и успостављена једна парламентарна већина за подршку изгласаној Влади, док је за формирање било које друге Владе потребно одржавање парламентарних избора у циљу констатовања воље грађана у смислу члана 2 Устава Црне Горе. Заказивањем сједнице Скупштине Црне Горе за дан 28.04.2022. године на Цетињу, без обраћања и одобрења вршиоца дужности предсједника Скупштине Црне Горе Страхиње Булајића као овлашћеном лицу за заказивање редовне сједнице прољећњег засиједања Скупштине наведена лица су самовласно организовала групу ради прибављања права за које сматрају да им припада, којом приликом су упутили пријетње службеним лицима Скупштине у циљу свјесног и вољног извршења кривичних дјела прописаних цитираним одредбама Кривичног Законика Црне Горе. У складу са наведеним подносилац пријаве предлаже да Специјални државни тужилац спроведе радње ради процесуирања пријављених лица у складу са Законом- наведено је пријавом.
