Да се послије дуго преговора изабере црногорска влада корак је у правом смјеру, јер институције које нијесу изабране или које имају нарушени легитимитет не могу рјешавати тешка питања, а пред нама су још увијек тешки изазови, казала је у разговору за "Дан" Радмила Шекеринска, бивша министарка одбране Сјеверне Македоније.
Након учешћа на међународној конференцији "Регионална и глобална безбједносна криза у контексту агресије Руске Федерације на Украјину", у организацији Комисије за одбрану и безбједност Демократске партије социјалиста, она је казала да Сјеверна Македонија и Црна Гора дијеле неке сличне слабости.
– У тренутку кад је почео рат у Украјини наша друштва су већ била ослабљена због ковида, због економске ситуације, али и због одсуства резултата у дијелу европских питања. Криза ће трајати, то ће стварати и политичке притиске, али и економске консеквенце, и требају нам институције које ће бити спремне да се баве тим питањима и да их рјешавају, а не да их одлажу. Зато мислим да је избор црногорске владе прави корак – навела је Шекеринска.
Она сматра да ће криза ударити на све наше постојеће слабости.
– Подијељеност у друштву је увијек проблем и видимо да се по питању рата у Украјини ствара одређена подијељеност и у црногорском и у македонском друштву и биће сада питање лидерства у нашим земљама како ће то менаџерисати. Потребно је да мало више стварамо некакву кохезију у друштву и да причамо о рату у Украјини као о питању на којем полажемо и вредносни тест; није то само питање да ли си за Запад или за Исток, ми смо мале земље, платили смо пуно цијена у историји, знамо како је када ти се слобода угрози. Мислим да по питању Украјине и ужасног нарушавања њеног суверенитета и пред ужасним цивилним жртвама не можемо бити нијеми и неодлучни – навела је Шекеринска.
Упитана о наставку пута ка Европској унији у тренутним околностима, она је казала да је тај пут од старта био трновит и дуг и тестирао наш карактер и стрпљивост, а наставак неће бити на брзој траци.
– Ја се надам да ће криза створити мали осјећај ургентности код наших европских партнера. То се види – све више се прича о томе у неким дјеловима Брисела. Међутим, јасно је да је проширење генерално било процес који је остављен мало на страну. Сада су притисак или иницијативе које долазе из Украјине и Грузије опет усмјерили свјетло на то питање. Не постоји превелики ентузијазам, морамо бити реални, али наша је одговорност да своје одрадимо, јер пуно пута смо правили грешке. Када нијесмо рјешавали домаћа или регионална или билатерална питања, ми смо само давали аргументе противницима проширења у Бриселу и у земљама чланицама да нијесмо спремни – истиче наша саговорница.
Како је додала, сада је лопта у њиховом дијелу, али ми морамо чувати живце јер "обично правимо грешке када сматрамо да нијесу фер према нама, и то је разумљиво, али грешке се скупо кажњавају у политици".
Наглашава да су прије неколико година званичници у региону сматрали да питање безбједности више није актуелно, а показало се да су та предвиђања била погрешна.
– У политици је тајминг све. Да се нисте успјели "провући" кроз врата прије неколико година и нама би било теже, да се ми нијесмо посветили рјешавању питања са Грчком на вријеме, да нијесмо показали НАТО савезницима да смо озбиљни око овог циља, ми бисмо сада били ни тамо ни овамо. Сав свијет плаћа цијену за овакав развој догађаја, али су у најлошијој ситуацији земље које нијесу ни тамо ни овамо. Сад нам члан Вашингтонског споразума – један за све и сви за једног, безбједност сваке земље чланице и безбједност цијелог савеза, значи пуно. И сада схватамо да је то гаранција коју Украјина није имала и због које је Русија вјероватно лакше одлучила да крене у офанзиву. Мислим да је то визионарство наше двије земље показало да као мале земље знамо доносити праве историјске одлуке – навела је у разговору Шекеринска.
Она је током панел-дискусије истакла да се наставља криза за кризом и да ће то бити стандард у следећој декади. Она сматра да је НАТО дао очекиване резултате и да је Русија изненађена брзином реакције.
– Треба нешто више стратегија, а нешто мање ситне игре. Не мислим да је ова криза разлог да се промијени филозофија проширења – истакла је Шекеринска.
Учесник панел-дискусије био је и бивши министар иностраних послова Црне Горе Миодраг Влаховић, који је у контексту тренутих дешавања оцијенио да је добро што је Црна Гора у НАТО-у. Бивши министар одбране Предраг Бошковић казао је да је Црна Гора имала срећу да има једног визионара који је њен пут усмјерио у правом смјеру.
– Црна Гора ће успјети да несметано настави свој пут ка Европској унији, који је био заустављен задњих годину и по – навео је Бошковић.
