Суштински разлог за доношење Закона о локалноj самоуправи jе бjежање од избора и изборних резултата и то jе његовим текстом потпуно огољено, поручила је савjетница за сарадњу са државним органима предсjедника Црне Горе Наташа Пешић у реаговању на саопштење Кабинета предсједника Скупштине.

Избори су, како jе навела Пешић, неминовност од коjе се не може побjећи усваjањем измjена Закона о локалноj самоуправи коjи, представља квазиполитички експеримент, опасну новину коjа се покушава довести у контекст са неким раниjим искуством.

- Измjене и допуне закона из 2006. године дефинисане су одржавањем Референдума о државно правном статусу Црне Горе с циљем да се створе наjоптималниjи услови за његово спровођење. Због значаjа питања о коjем се одлучивало не може се изводити аналогиjа са било коjим другим процесом, укључуjући и изборе на локалном нивоу. Додатно, тада jе о том питању постоjао наjшири консензус, коjег данас нема - истиче Пешић.

Због прагматичности, како jе казала, ово питање се ниjе риjешило кроз измjене Закона о избору одборника и посланика двотрећинском, већ квалификованом већином кроз допуне Закона о локалноj самоуправи.

- Допуне Закона из 2006. године су стварни и правни преседан у jедноj врло специфичноj ситуациjи. Било каква аналогиjа може се везати само за неко референдумско питање - навела jе Пешић.
Актуелни предлог измjена Закона о локалноj самоуправи за разлику од допуна из 2006. године, како jе истакла, ниjе преседан него матрица понашања законодавне власти коjе jоj даjе недемократско дискреционо овлашћење да, кад год некоj већини (коjа ниjе двотрећинска) унутар ње то падне на памет, прекраjа календар локалних избора у складу са своjим потребама. 

- Доношење овог закона постаjе исходиште политичких злоупотреба у односу на локалне самоуправе и стварање правне и политичке несигурности код оних из чиjе воље проистиче легитимитет власти коjу бираjу. Ово постаjе вид диктатуре Скупштине у односу на Уставом дефинисан начин организациjе избора и остваривање изборног права - оциjенила jе Пешић.
Позиваjући се на правни основ Одлуке о измjени Одлуке о расписивању избора за одборнике у Скупштини општине Тиват из 2020. године аутори „правног квазимода” оличеног у Предлогу допуна Закона о локалноj самоуправи jош jедном су, како jе додала, покушали да изврше манипулациjу, питаjући за правни основ одлагања избора у Тивту. 

- Правни основ ове одлуке био jе и остао неспоран, а то jе члан 95 тачка 10 Устава Црне Горе, члан 13 став 1, 3 и 4 Закона о избору одборника и посланика и члан 36 став 1 Закона о локалноj самоуправи. Неспорно jе и образложење ове одлуке у коме се наводи jасан jавни интерес, а то jе да jе циjенећи постоjећу епидемиолошку ситуациjу у Црноj Гори и Наредбу за предузимање привремених мjера за спречавање уношења у земљу, сузбиjање и спречавање преношења новог коронавируса, коjе jе сагласно Закону о заштити становништва од заразних болести дониjело Министарство здравља на предлог Института за jавно здравље, одлучено да ће се избори за избор одборника у Скупштину општине Тиват одржати у року од 90 дана од дана престанка наредби надлежних органа коjима су уведене мjере за спречавање уношења у Црну Гору, сузбиjање и спречавање преношења вируса ковид-19 - казала jе Пешић.

Актуелним допунама закона се, према њеним риjечима, не дефинише ситуациjа коjа настаjе и онемогућава спровођење избора, попут ванредне ситуациjе, коjа jе управо дефинисана у допунама Закона о локалноj самоуправи из 2020. године. 

- Све ово значи да назови Предлог допуна Закона представља изузетак у односу на члан 37 Закона о локалноj самоуправи, коjим се прецизно дефинишу ванредно стање или ванредна ситуациjа у коjима се избори одлажу, односно продужава мандат локалне самоуправе - навела jе Пешић.

Парадоксално jе, додаjе, да образложење Предлога допуна закона у обjашњењу основних правних института констатуjе да се овим актом ствараjу нормативне претпоставке да предсjедник државе донесе одлуку о истовременом расписивању редовних избора иако су у три општине, избори већ расписани, иако jе одлука о расписивању избора у СО Моjковац, Петњица и Скупштине Приjестонице Цетиње дио правног поретка Црне Горе. 

- Умjесто jасног законског одређенња ситуациjе у коjоj може доћи до продужења мандата односно помjерања датума локалних избора имамо неограничено дискреционо овлашћење Скупштине, да без било каквог повода и jавног интереса продужава, траjање мандата СО. Оваквим законским одређењем jасно се огољава политичка намjера предлагача да онемогући изборе у ове три локалне самоуправе - истиче Пешић.

Поштовање правног поретка државе Црне Горе jе, како jе рекла, обавеза предсjедника Црне Горе, а она у конкретном значи да у тачно прописаним роковима распише изборе. 

- Не постоjи законска претпоставка на темељу коjе би изван тих рокова предсjедник расписао изборе. Да се ради о озбиљноj правноj причи таj механизам би морао бити препознат у самом Предлогу закона о допунама Закона о локалноj самоуправи. Ни тим се ниjе бавио предлагач овог несувислог законског предлога - нагласила jе Пешић.

Поред евидентог повратног деjства Предлога допуна Закона његовог образложења, наводи, нема.

- Предлог закона би се морао jасно одредити на његово повратно деjство. То што поjашњења нема ни у назнакама у достављеном Предлогу и његовом образложењу разумљиво jе, jер нема ни рационалног разлога за доношење оваквих допуна Закона. Закон ступа на снагу даном обjављивања у Службеном листу, а као разлози за доношење Закона по хитном поступку наводе се околности и чињенице да су расписани избори у СО Моjковац и Петњица и Скупштини Приjестонице Цетиње. Понављам, суштински разлог за доношење овог закона jе бjежање од избора и изборних резултата и то jе његовим текстом потпуно огољено - нагласила jе Пешић.

Предлагач се , према њеним наводима, грчевито позива на препоруке Европске комисиjе, али без прибављања мишљења.

- Иако се ради о предлогу законског текста из области људских права, коjи се усаглашава са правним тековинма ЕУ и потврђеним међународним конвенциjама. На темељу препорука из истог извjештаjа коjи указуjе на потребу инклузивног диjалога свих субjеката у склопу реформе изборног законодавства заказуjе се сjедница Скупштине, коjу мjесецима нико не може саставити, али се не заказуjе Одбор за реформу изборног законодавства на коjем би се ово питање морало договорити у „оквиру инклузивног диjалога на темељу европских демократских вриjедности” приjе било каквог разматрања у Скупштини Црне Горе. То ће ваљда бити урађено накнадно, заjедно са прибављеним мишљењем ЕК, кад стигне опомена са те адресе - казала jе Пешић.

Додала jе и да ниjе тачно да jе предсjедник звао Демократски фронт у коалициjу, него jе позвао све политичке представнике Срба, укључуjући и СНП у коjем jе тада био садашњи предсjедник Парламента.

- Како су у међувремену „професионални Срби” били актери различитих догађаjа: Од насилног осваjања Парламента 2015, преко анти-НАТО кампање, државног удара 2016, непризнавања геноцида у Сребреници, омаловажавања жртава и jош мноштва „ситница”, не чуди што су везе између ДФ и Демократа у међувремену оjачале, резултираjући природним партнерством - закључила jе Пешић.