Социјалистичка народна партија неће учествовати у мањинској влади мандатара Дритана Абазовића уколико буду доведено у питање потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом и стварање услова за одржавање пописа становништва, потврђено је "Дану" у врху те партије.
Како је рекао саговорник "Дана" који је желио да остане анониман, СНП је јасно саопштио услове од којих неће одустати и то је јасно свим партијама могућим чланицама мањинске владе, а о томе ће поново расправљати главни одбор партије, чија сједница још није заказана.
Основни мотив СНП-а у мањинској влади је, како кажу, покушај да се превазиђе блокада институција и да се у остатку мандата створе услови за одржавање парламентарних избора, као и за испуњавање предизборног обећања бирачима да ће бити потписан Темељни уговор са СПЦ, али и одржан попис, који треба да буде одржан ове године.
– Ако то буде доведено у питање, онда је учешће СНП-а у Влади обесмишљено јер наш циљ није да формирамо Владу само ради постојања извршне власте, која сама по себи не може много да постигне до краја мандата, већ да бисмо деблокирали институције, створили услове за покретање евроинтеграција и поправљање регионалних односа, како не бисмо изгубили још једну годину и предстојећу туристичку сезону – навели су из СНП-а.
Незванично сазнајемо да дио чланова ГО СНП-а негодује због најаве мандатара да ће у његовој влади партиципирати и Социјалдемократска партија, дугогодишњи коалициони партнер Демократске партије социјалиста, те да би бивши предсједник Скупштине и некадашњи лидер СДП-а Ранко Кривокапић покривао функцију шефа дипломатије.
Лидер СНП-а Владан Јоковић рекао је у првој реакцији да се СНП није коначно изјаснио и да ће одлуку о томе донијети главни одбор.
Реагујући на поруке из СНП-а, функционер СДП-а Драгиња Вуксановић јасно је саопштила да су услови Јоковићеве партије за њих неприхватљиви. Станковић је Јоковићу на Твитеру поручила да неће бити потписивања Темељног уговора са СПЦ и да ниједан уговор супротан Уставу и законима Црне Горе неће бити потписан док је СДП-а, додајући да је СДП на путу ЕУ интеграција и да се неће враћати "ратнохушкачким политикама".
- Постојаће Црна Гора! Вратићемо отето ЦПЦ – навела је Вуксановић Станковић.
Слично је недавно саопштио и лидер СДП-а Рашко Коњевић, наводећи да никаквог договора не може ни бити уколико сви чврсто остану при своjим ставовима а да jе главни услов његове партиjе за улазак у мањинску владу jасан договор о програмским одредницама, циљевима, приоритетима и начином одлучивања.
Он ниjе желио детаљно да коментарише промjену става СНП-а о њиховом учешћу у Влади, али је рекао да jе, сходно разговорима коjе су водили са Jоковићем, знао да СНП неће остати при том ставу.
Формирање мањинске владе све је неизвјесније јер мандатар није успио да обезбиједи подршку 49 посланика, што је услов ДПС-а за њено формирање. Засад је обезбиједио само подршку просте већине посланика за избор Владе, наравно уколико би на неки начин уз то успио да убиједи неког од потпредсједника Скупштине да закаже сједницу.
Предсједавајући парламента Страхиња Булајић саопштио је да неће сазвати Скупштину ради избора нове владе јер ту идеју види као изигравање изборне воље грађана, поручивши да су рјешење кризе власти избори или влада у оквиру већине која је побиједила на изборима 2020. године. Потпредсједница Скупштине Бранка Бошњак у неколико наврата је поновила да је Булајић једини који легално може заказати сједницу, па је очигледно да се мандатар узда у Ервина Ибрахимовића, који би, како је планирао Абазовић, требало да буде и потпредсједник Владе и да води Министарство капиталних инвестиција.
Рок за избор мањинске владе истиче 1. јуна, када се навршава 90 дана од именовања лидера ГП УРА за мандатара.
Демократски фронт и Демократе више пута су позвале мандатара да врати мандат, након чега би предсједник државе Мило Ђукановић расписао ванредне парламентарне изборе.
