Osim toga, u zaključcima Saveta, države članice Evropske unije pozivaju da se sa Crnom Gorom započne izrada pregovora o pristupanju, što je faza procesa do koje nije još uvek stigla nijedna druga država iz regiona.

Aktuelna Vlada Crne Gore evropske integracije stavila je visoko među svoje prioritete, a cilj je da se do 2026. godine završe sve neophodne reforme, kako bi zemlja mogla da pristupi Evropskoj uniji 2028. godine. O putu Crne Gore ka Evropskoj uniji, ključnim reformama koje je potrebno sprovesti, ali i izazovima na putu Crne Gore, razgovarali smo sa premijerom Crne Gore, Milojkom Spajićem. 

European Western Balkans: Poslije sedam i po godina Crna Gora krenula da zatvara pregovaračka poglavlja. Šta biste izdvojili kao najvažnije reforme koje su otkočile put Crne Gore ka EU?

– Čitava prethodna godina bila je u duhu reformi vezanih za evropsku integraciju države. U konzistentnom tonu davali smo kao Vlada maksimum da zemlju približimo Evropskoj uniji.

Izdvojio bih neke od tih reformi. U decembru 2023. izbegli smo sivu listu MONEYVAL-a i sprovedenim reformama, za samo mesec dana,  uspeli smo potpuno da uverimo i Savet Evrope i njegova tela da je Crna Gora na pravom putu i da radimo sve što je u našoj moći da rešimo taj problem. Tada smo uveli jedan jako rigorozan zakon o sprečavanju pranja novca. Danas možemo da kažemo da je u Crnoj Gori jako teško oprati novac zahvaljujući reformama koje smo sproveli.

Druga jako važna stvar je bilo usvajanje zakona koji su bili potrebni za dobijanje IBAR-a. Tada smo dobili jedan veliki zalet jer je postalo jasno da je proces zatvaranja poglavlja nešto što je realno. To je bio veliki zamah jer smo vladavinu prava doveli, kako to i Evropska unija tvrdi, na onaj minimalni nivo koji je prihvatljiv kako bismo postali članica EU. Naravno, to nije dovoljno. Poglavlja 23 i 24 će uvijek biti prioritetna, a mi kao Vlada nećemo se opuštati. Naprotiv, još više ćemo raditi na ovom polju u narednom periodu. Da smo u toj nameri ozbiljni potvrđuje činjenica da smo i nakon IBAR-a sproveli još reformi u oblasti pravosuđa i u bezbednosnom sektoru. Daćemo sve od sebe da ove oblasti, posebno borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, dovedemo do onog nivoa kao što je u državama članicama Evropske unije.

Naravno, tokom prethodnog perioda radili smo na onim poglavljima koja smo zatvorili, ali i na onim koja ćemo zatvoriti 2025. godine. Takođe, spomenuo bih Plan rasta i naš ambiciozni plan reformi. Za samo dve ili tri godine Crna Gora će se reformisati i biti u mogućnosti da pristupi Jedinstvenom tržištu Evropske unije.

Kao prvi korak imali smo pristupanje SEPA. Očekujemo da će u aprilu Evropska centralna banka sa svoje strane biti spremna da primi Crnu Goru u SEPA, a naše banke će ubrzo nakon toga biti operativne da sprovedu neophodne SEPA reforme. Spomenuo bih i različite investicije EU, pomoću kojih sprovodimo velike infrastrukturne projekte. Tako da su to sve stvari koje se paralelno odvijaju i koje vode u istom pravcu – a to je Brisel.

EWB: Zatvorena su ipak tri, a ne četiri pregovaračka poglavlja kako je to preporučila Evropska komisija. Kako tumačite poruku koju je zvanični Zagreb poslao Podgorici? Koja su sve pitanja na kojima Zagreb insistira?

– Prvo, svih 27 država članica je prihvatilo da se održi Međuvladina konferencija sa Crnom Gorom. Svih 27 članica je prihvatilo svako od tri poglavlja, koja smo zatvorili.

Uopšte ne doživljavamo poruku Zagreba kao blokadu, iako ovih dana u medijima čujemo čestu tu reč.

Mislim da je jako bitno da Crna Gora nastavi svoj rad. Podsetiću da smo na Vladi usvojili dokument – „Barometar 26“, koji podrazumeva građenje dobrih odnosa sa svim državama članicama Evropske unije. Očekujem da ćemo bilateralna pitanja, koja imamo sa bilo kojom državom članicom, rešavati u evropskom duhu.

EWB: Šta kao premijer Vlade Crne Gore vidite kao najveće izazove na putu zemlje ka Evropskoj uniji?

– Suštinski izazovi su oni tehničkog karaktera. Mi smo mala zemlja i administrativni kapaciteti Crne Gore su prilično limitirani. Iako je tačna ona tvrdnja da je malo tržište lakše reformisati, sa druge strane malo tržište podrazumeva i manje administrativne kapacitete da se sprovedu te reforme.

Zaista se borimo sa nedostatkom kadra i kvalifikovane radne snage. Sa Evropskom komisijom smo locirali da je to ključni nedostatak naše aplikacije za EU, imamo njihovu podršku i danonoćno radimo na tome da prevazilazimo te poteškoće.

EWB: Mnogi u Crnoj Gori Vam ipak zameraju da na pozicije na koje bi trebalo da budu postavljeni eksperti, postavljate kadrove po političkoj liniji. Zameraju vam da je to daleko od meritokratije koju ste obećali građanima na izborima. Ovih dana ste posebno na meti kritika zbog imenovanja u bezbednosnom sektoru.

– Ne bih se složio sa tom konstatacijom. Prvo, kroz konkurse koje sprovodimo ne postoje politička postavljenja. U prošlosti, ti konkursi su bili fingirani. Sada, to prvi put u Crnoj Gori nije praksa. Podsetiću da smo u svim državnim preduzećima postavili profesionalce za izvršne direktore. Polovinu direktorskih bordova čine profesionalci, a polovinu su politički imenovani kadrovi, što je potpuno u skladu sa evropskom praksom.

Kao zemlja smo se Reformskom agendom za Plan rasta obavezali da ćemo potpuno profesionalizovati sve bordove u državnim preduzećima. Mislimo da je to izuzetno značajna stvar koju smo sproveli. Ista je stvar sa direktorima uprava. Gde god postoji javni konkurs uvek pronalazimo sjajne profesionalce. Daću primer direktora Poreske uprave, ili izvršnog direktora dosadašnjeg IRF-a… U brojnim institucijama imamo zaista reprezentativne ljude, najbolje koje Crna Gora ima.

Važno je da razumemo da postoje neke pozicije na koje se imenuju lica, kao i u svakoj drugoj državi. Vlada ima pravo da imenuje lica za koja proceni da će tu funkciju obavaljati na najbolji moguć način.

Imali smo slučaj sa imenovanjem v.d direktora Policije i Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB). Mislim da su to dva jako dobra imenovanja i u oba slučaja kandidati su prošli sve bezbednosne provere pre imenovanja. Podsetiću Vas da to nije bio slučaj sa direktorima, naročito ANB-a, u prošlosti. Zakonski oni nisu u obavezi da prođu te provere, jer su imenovana lica, ali mi smo te bezbednosne provere, po najvišim NATO standardima, sproveli. Verujem da smo time podigli lestvicu bezbednosnih provera i koga stvarno imenujemo na takve pozicije. Nikako nismo otišli korak unazad, kako to tvrdi opozicija, naprotiv.

EWB: Ipak, predsednik Milatović izjavio je da će tražiti neku vrstu inspekcije NATO zbog imenovanja u ANB-u.

– Gospodin Milatović prvo treba da se navikne da Crna Gora nije objekat, već subjekat NATO-a i njegova uvažena članica. Podsetiću da je generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, izjavio da je Crna Gora ključna zemlja NATO-a na Balkanu. Iz te rečenice mislim da možemo da shvatimo koliko je poverenje u Crnu Goru i koliko je nivo naših odnosa blizak.

Nikome nije u Briselu jasno o kakvoj vrsti inspekcije gospodin Milatović govori, jer takva inspekcija ne postoji. Jedina inspekcija je ona koja dolazi u redovnu kontrolu, i tako je u svim NATO članicama, ali ona nema veze sa imenovanjima.

EWB: To dovodi do sledećeg pitanja koje se tiče političke atmosfere u Crnoj Gori. Možemo da kažemo da postoji zaista jaka kohabitacija, što nije retkost na političkom tlu u Evropi. Da li je to dobra politička atmosfera za trenutak u kom se zemlja nalazi, a to je ova završna faza procesa evropskih integracija. Da li možemo da očekujemo približavanje odnosa između Vlade i predsednika?

– Rekao bih da se predsednik trenutno nemeće kao lider opozicije. Ne želim da ulazim u taj deo, ali bih želeo da poručim da ima pruženu ruku da radimo zajedno na procesu evropskih integracija. To je naš stav.

Vlada formalno vodi proces evropskih integracija, Parlament je taj koji usvaja zakone, ali želimo da i predsednik bude deo uspešne priče koju kreiramo.

EWB: Da li očekujete podršku Parlamenta i u budućnosti kada je reč o zakonima koji su povezani sa procesom evropskih integracija?  

– Kao što sam već i spomenuo, sve partije koje čine vladajuću većinu podržale su „Barometar 26“. On podrazumeva tri ključne stvari. Prvo je da se tamo gde se usvajaju zakoni, u skupštinskim plenumima, ne dešava debata o polarizujućim pitanjima. Ta pitanja svakako postoje i o njima želimo da imamo dijalog, ali da se taj dijalog vodi u skupštinskim odborima, sa akademicima….

Druga stvar oko koje smo se kao većina složili je da niko ne treba da ucenjuje evropske reforme svojim agendama. Evropske reforme svi glasamo zajednički, a neka druga pitanja sprovodimo u političkom dogovoru. Evropske reforme moraju da budu zaštićene od takve vrste politizacije, koja se često dešava u ovom regionu.

Treću stvar koju smo dogovorili je da će sve partije raditi na tome da se poprave odnosi sa zemljama članicama EU i da neće uraditi ništa što bi doprinelo pogoršanju tih odnosa.

EWB: Jedan od prioriteta za članstvo Crne Gore u EU jesu vidljivi rezultati u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropska komisija je to ponovo zatražila u svom izveštaju o Crnoj Gori. Da li ste kao Vlada učini dovoljno da omogućite sve uslovi za rad koji su potrebni Specijalnom policijskom odeljenju (SPO) i Specijalnom Državnom Tužilaštvu (SDT)?

– Mi smo mnogo uradili na tom polju. Završili smo sistematizaciju za SPO i digli smo operativnu i funkcionalnu nezavisnost tog tela na mnogo viši nivo. To je jako bitno kako bi se umanjili spoljni uticaji i pritisci na njih, a pripremili smo i rekordne budžete za SPO i SDT.

Što se tiče prostorija, rešili smo problem koji je usporavao proces preseljenja SDT i SPO u novu zgradu, koju ćemo uz pomoć američkih partnera, opremiti po najvišim svetskim standardima.

Kao Vlada pružili smo svu zakonodavnu i institucionalnu podršku, koja isključuje političko mešanje u rad ovih tela. Ja ne želim da barjačim sa hapšenjima i sa pojedinačnim slučajevima, to je negativna praksa iz prošlosti. Mi želimo da, po evropskom modelu, organizujemo podelu vlasti, gde je sudska vlast potpuno nezavisna od izvršne. Kao izvršna vlast možemo puno da učinimo da im pomognemo da budu efikasniji, i to kao vlast radimo. Očekujem i nadam se da će svi ljudi koji su činili loše stvari u prošlosti i kršili zakone Crne Gore biti procesuirani.