Nakon što je Vlada Crne Gore obilježila 100 dana rada jasno je da ćemo u narednom periodu raditi po sistemu "paf-paf", ali i korak po korak, sistematski i polako, brzo jer nemamo vremena i, što je najvažnije, u svemu tome naći će se prostora i za "Evropu sad 2", iako se nećemo zaduživati, osim za kapitalne projekte.

Ovaj način rada, kako smo čuli na prezentaciji 100 dana rada Vlade, garantuje stabilnost, ali i realizaciju programa "Evropa sad 2", koji već dobija status svetog grala. Za sveti gral se ne zna tačno šta je (iako mnogi smatraju da je to putir iz kojeg je pio Isus), ali se zna da postoji, premda ne i gdje i u kom obliku. Nešto slično kao "Evropa sad 2". Ne odustajemo ni od jednog ni od drugog. Ljudi tragaju za svetim gralom preko 2.000 godina, a mi za "Evropom sad 2" nekoliko mjeseci, najintenzivnije posljednjih 100 dana.

Baš kao i sveti gral, "Evropa sad 2 je nedefinisanog izgleda i na parče papira ne može stati ni datum njegove realizacije, ili barem početak. Očigledno je to skup dokumenata, odluka i zakona, a premijer reče da će ih zbog tog projekta biti promijenjeno čak 50. A do našeg svetog grala ćemo najprije doći, kako je rekao premijer, ulaskom u Evropsku uniju i bezuslovnim prihvatanjem evropskih vrijednosti.

I tu dolazimo do pomoći koja je potrebna premijeru i njegovoj partiji, a koju mu nesebično pružaju partije bivšeg Demokratskog fronta. Iste one za koje su premijerovi partijski drugovi, liše Jakova Milatovića, govorili da su retrogradni, da se s njima ne može u EU jer nisu partneri Zapadu, da su rusofili koji su se fotografisali sa Putinom... Kada je Milojko Spajić morao da prihvati podršku tih partija da bi formirao Vladu, one su naprasno postale "evropski front" i poželjan partner svima, iako se Zapad" trenutno pravi mrtav. Sada 13 poslanika bivšeg DF-a mnogo znače, pa i zapadnim partnerima, iako to još ne priznaju. Možda našim zapadnim partnerima treba vremena da se odviknu da podržavaju Demokratsku partiju socijalista. Ta podrška je bila bezuslovna, pa im je teško da se sada prebace i na "evropski front". Nijedna partija u Evropi nije imala podršku EU kao što je imao DPS, a svi znamo dokle nas je njihova vlast dovela. Ako je to bila matrica privlačenja Crne Gore u EU, onda je dobro što partije Andrije Mandića i Milana Kneževića nisu imale podršku tzv. zapadnih partnera.

Ovako ćemo tokom potrage za našim svetim gralom prihvatiti, pored evropskih, i domaće vrijednosti, kojih očigledno ima, i to u našim različitostima.