Неодговорно jе што се не назире заказивање сjеднице Скупштине на коjоj ће бити изабрано преосталих пет чланова Тужилачког савjета, због чега ово тиjело већ више од два мjесеца не функционише, казала jе за Портал РТЦГ, правна савjетница Акциjе за људска права и чланица Радне групе за израду Нацрта закона о измjенама и допунама Закона о Судском савjету и судиjама Мариjа Весковић. Успостављање владавине права, истиче, овоj земљи jе неопходно, а за то jе потребан Тужилачки савjет.
Весковић jе, коментаришући тренутно вд стање у правосуђу, казала да jе то већим диjелом посљедица политичке воље парламентарне већине.
"Више од три године ниjесу изабрани чланови из реда угледних правника у Судском савjету. Од последњег гласања у Скупштини из децембра 2020. године до данас jе одржано 20 сjедница Одбора за политички систем, правосуђе и управу и питање расписивања новог jавног огласа за избор угледних правника се уопште ниjе поставило на дневном реду нити jедне од ових сjедница.", казала jе Весковић.
Такође, напомиње, имамо вд стање на челу Врховног државног тужилаштва jош од октобра 2019. године и на челу Врховног суда већ више од 10 мjесеци.
"Неопходно jе у што краћем року попунити мjеста у Врховном суду како би се створили услови за избор предсjедника тог суда и иницирати заказивање сjеднице Одбора за политички систем, правосуђе и управу на коjем ће се разматрати предлог за избор ВДТ-а коjи jе претходни састав Тужилачког савjета доставио jош краjем jула Скупштини", истакла jе Весковић.
С разлогом нема довољно повjерења у правосуђе
Весковић jе поручила да судиjе и тужиоци као и Судски и Тужилачки савjет би морали да се више укључе у расправе о питањима коjа су везана за њихов рад. У Црноj Гори, додаjе, с разлогом нема довољно повjерења у правосуђе, па то повjерење тек треба стећи.
"Ако jе критика неоснована, треба то и утемељено обjаснити. Доступност информациjа и отвореност институциjа свакако доводи до повећања повjерења грађана у рад оних органа коjи треба да их заштите. Транспарентност не оставља простора за злоупотребе, дезинформациjе или стварање било какве погрешне слике о правосуђу", нагласила jе Весковић.
Неопходно jе, поручуjе, да се уклони jаз коjи постоjи између институциjа и грађана тако да свако у држави може да осjети да постоjи систем коjи ће му пружити заштиту.
Весковић jе, поводом ангажовања на изради Нацрта Закона о измjенама и допунама Закона о Судском савjету, казала да очекуjе да ће Радна група препознати нужност измjене Закона, поготово у погледу увођења одредби о спрjечавању сукоба интереса код свих чланова Судског савjета и гаранциjа независности угледних правника од политичког утицаjа.
То jе, каже, кључна ствар коjа jе изостала у реформи правосуђа и због коjе Судски савjет и Тужилачки савjет и ниjесу постали непристрасна и независна тиjела.
Заложиће се, истиче Весковић, и за ревидирање дисциплинског оквира, посебно у погледу повећања броjа дисциплинских прекршаjа и проширења круга особа коjе могу покренути дисциплински поступак као и за измjене у погледу оцењивања судиjа.
"Поздрављамо инициjативу Министарства правде, људских и мањинских права да започне процес измjена овог закона и надамо се да ће рад радне групе пратити и одговараjућа jавна расправа. Сматрамо да jе одржавање jавних расправа о кључним законима, какви су и они коjи уређуjу правосуђе, неопходно да би се обезбиjедио наjбољи могући квалитет тих прописа и повећало повjерење грађана, а посебно стручне jавности, у демократски процес коjи остваруjе jавни интерес", истакла jе она.
Она jе истакла да су посљедње измjене Закона о судском савjету су направљене у jуну 2018. године, када jе између осталог, на препоруку Венециjанске комисиjе, продужен мандат члановима савjета из реда угледних правника.
Акциjа за људска права jе, како каже, jош тада, дан приjе истека мандата, упозорила да би оваква измjена закона могла временом да доведе до злоупотребе и продужења мандата у недоглед, што се нажалост и десило.
"Поред тога, знамо да се и приjе избора прошле године радило на измjенама и допунама Закона у Судском савjету и судиjама, међутим Нацрт закона ниjе обjављен", обjашњава Весковић.
На независност и непристрасност чланова Савjета указали и извjештаjи ЕК
Акциjа за људска права се, како истиче, залаже за реформе овог Закона jош од 2011. године, те се надаjу се да jе ово прилика да се коначно уведу неопходне гаранциjе независности и непристрасности код свих чланова Савjета.
"На неопходност оваквих реформи указали су и извjештаjи Европске комисиjе као и последњи Извjештаj о усаглашености за Црну Гору из фебруара 2020.године у коjем jе ГРЕЦО констатовао да jе „алармантна чињеница да не постоjи напредак када су у питању састав и независност Судског савjета, као ни у погледу ревидирања дисциплинског оквира за судиjе“, закључила jе Весковић за Портал РТЦГ.
