У преговорима о реконструкцији Владе нема помака и ванредни избори биће једини излаз, казао је професор Правног факултета Небојша Вучинић, у Јутарњем програм ТВЦГ. Он је навео да је дио ДФ-а перципиран од стране међународне заједнице и главних свјетских сила "као једна екстремно десничарска организације, која не би требало да уђе у власт".
Вучинић је навео да је за нову власт специфично, како каже, то што унутар владајуће структуре имамо много веће противурјечности, него између опозиције и власти.
-Ја мислим да ту никаквог помака неће бити- навео је Вучинић.
Он је казао како му је индикатива информација да потпредсједник Владе Дритан Абазовић иде у САД.
-То је веома индикативно, јер без обзира на вољу народа на резултате избора ипак у овим европским државама је веома ријетко, колико год добије та екстремна десница на изборима, да неко уђе у владу или добије неки значајнији ресор. У том контексту дио ДФ-а је перципиран од стране међународне заједнице и главних свјетских сила као једна екстремно десничарска организације, која не би требало да уђе у власт. Мислим да ту неће бити помака и да је једини излаз и да ће једини излаз бити нови избори-поручио је Вучинић, у прелиставању новина у Јутарњем програм ТВЦГ.
Говорећи о актуелној политичкој ситуацији, Вучинић је казао да је утиска да је ова власт конститусана да “опстане до наредног дана”.
-Он се уопште не бави актуелним, прије свега економско-социјаним питањима, иако нешто покушавају, али на нивоу једног веома примитивног популизма покушавају да нешто ураде они се не баве оним стварима због којих је једна већина грађана гласала за њих, а то је борба против корупције, организованог криминала, непотизма и свих оних негативности који су резултат 30-огодишње владавине једне партије- казао је Вучинић.
Наводима из Пандора папира непријатно изненађен
Коментаришући недавно објављене “Пандора папире”, Вучинић је поручио да наводе из тих документа треба да испита и тужилаштво.
-Непријатно ме изненадило то кад сам сазнао да су тамо и предсједник државе и његов син, јер мислим да нема потребе најмање од стране некога ко је на високим политичким функцијама, ако се жели бавити бизнисном да иде оф-шор зоне, јер наш систем је толико либерализован, односно нео-либерализован, са веома ниским порезима и овдје се омогућају и екстра профити. Само по себи дјеловање у оф-шор зони и те пословне операције нијесу нелегалне, али је друго питање колико је то морално и политички прихватљиво, нарочито ако се помињу високи државни функционери. У том контексту подржавам све напоре да се то испита, прије свега од комисије против корупције, а након тог и од тужилаштва- казао је Вучинић.
Он каже и да у оф-шор компанијама дјелују најбогатији људи свијета.
-Онај ко се бави пословањем преко оф-шор компанија има прије свега циљ да не плати или да плати у веома смањеном обиму порезе-казао је Вучинић и додао да се не смије ништа прејудицирати, али све треба испитати.
-Моје мишљење је да ниједан грађанин Црне Горе, ни ти највећи бизнисмени или тајкуни не би требало да се баве пословима у оф-шор зонама, јер наш порески систем је толико нео-либерализован са малим порезима и свакоме омогућава високе профите- навео је Вучинић.
Избор Тужилачког савјета политизован
Значајно губимо, каже Вучинић, тиме што Црна Гора нема конституисан Тужилачки савјет.
"Питање избора Тужилачког савјета је политизовано у дневно-политичке сврхе и ту мислим да ова владајућа структура показује да није искрено опредјељена владавини права”
Он је казао, како се слаже, са оцјенама да тужилаштво мора бити ефикасније.
-Али да је њима (владајућим партијама) искрено стало до тога да се отвари владавина права и да тужилаштво дјелује на адекватан начин, онда би се и те како договорили око избора чланова ТС. Нажалост, то служи за дневно-политичку политизацију- поручио је Вучинић.
Он наводи и да је Црна Гора у једном период направила значајн искорак у поштовању људских права, што су, како каже, потврђивале и пресуде суда у Стразбуру.
-Сада је ситуација веома комплексна, јер у великој смо политичкој, а како ствари стоје у економској кризи и то није повољна атмосфера и није повољан контекст за поштовање људских права. Тако да у садашњој ситуацији могу да кажем да срећом немамо неких масовних и систематких кршења људских права, али имамо значајних проблема у контексту поштовања људских права- упозорава Вучинић.
Он је навео да је случај Шејле Бакије је један негативан примјер у којем, како каже, институције нијесу адекватно реаговале.
-У свим случајевим тежег насиља чак, релативно тежег насиља то треба третирати као кривично дјело, а не као прекршај. У том контексту, још нијесмо ни приближно остварили ЕУ стандард, мада се овакве ствари дешавају и најдемократскијим државама- закључио је Вучинић.
