Иако је премијер Здравко Кривокапић одмах по формирању Владе и ступања на дужност најавио да ће Влада на чијем је челу донијети низ закона, међу којима, по први пут у Црној Гори, и закон о Влади, након нешто мање од годину дана функционисања једино о чему се прича јесте криза власти и реконструкција актуелне владе. Закона о Влади, али многих других, попут закона о лустрацији и о лобирању и изборних закона, које су помпезно најављивали и премијер и партије на власти, још увијек нема.

Из Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија, ресора који је, према програму рада Владе за ову годину, задужен за израду овог законског акта, јуче нисмо успјели да добијемо информацију докле се стигло с тим законом и да ли је уопште започет рад на њему. У програму рада Владе се наводи и да је доношење овог закона планирано за четврти квартал ове године.

Портпарол Социјалдемократа (СД) Никола Зиројевић истакао је да није ни мислио да ће овај закон бити донесен.

– Мислим да није ни било реално очекивати да ће ова марионетска влада израдити предлог закона о Влади, с обзиром да је израда наведеног закона њена надлежност. Влада пуца по свим шавовима, министри јој се препуцавају по друштвеним мрежама, неки чланови Владе међусобно и не комуницирају, важни материјали се доносе на електронским сједницама које су правило, а не изузетак у раду актуелне владе, премијер шаље противзаконита упутства министрима и слично. Са друге стране, парламентарна већина не констатује предлоге закона које шаље Влада – казао је Зиројевић за "Дан".

Наш саговорник тврди да је Влада измјенама подзаконског акта, односно Уредбе о организацији и начину рада државне управе, вршила незакониту расподјелу трошења новца министарстава и других организационих јединица Владе.

– Свједоци смо и да нико не зна како се трошио буџет током привременог финансирања. Како се овој експерименталној влади приближава крај, израда закона о Влади биће задатак нове европске и грађанске владе – навео је Зиројевић.

У закону о Влади, како је најављивано, требало би да се јасно прецизира транзициони период и да формални чин престанка рада једне, а наставка рада друге владе буде дат са свим значајним подацима који представљају основ рада.

У сваком случају, основа за доношење закона о Влади је у Уставу Црне Горе, у дијелу који се односи на уређење власти.

Из Демократске Црне Горе су још прошле године саопштили да закон о Влади сматрају кључним актом у цијелом пакет-аранжману а он своје утемељење налази у члану 11 Бриселског плана, који третира контролне механизме у спровођењу свеобухватне реформе изборног и другог законодавства.

Према њиховом предлогу, закон о Влади Црне Горе треба да садржи пет поглавља и 44 члана, од чега су прва четири поглавља посвећена редовном функционисању Владе и, између осталог, дефинишу максимум 16 министарстава, као и обавезу да 40 одсто жена буде на министарским позицијама.

Демократе сматрају да би се доношењем оваквог закона, уз имплементацију готово 200 предложених рјешења, стало на крај незаконитом трошењу буџетске резерве, министарском активизму, партијском запошљавању и свим другим механизмима злоупотреба.