Министарство здравља, спроводећи политику Владе Црне Горе, у континуитету ради на јачању националних капацитета, промоцији мултисекторске сарадње, у циљу смањивања изложености штетним ризико факторима, јачању здравственог система и система праћења напретка у остваривању циљева за контролу хроничних незаразних болести, међу којима су најзаступљеније малигне болести, казала је министарка здравља Јелена Боровинић Бојовић на отварању онколошког састанка, под називом: „Онко дани: У корак са иновацијама“, који већ традиционално организује компанија Роцхе за ширу онколошку заједницу.
Наглашавајући да су послије кардиоваскуларних обољења, малигне болести најчешће болести данашњице и представљају глобални здравствени проблем, министарка је навела да у свијету постоји значајан пораст броја обољелих од карцинома, као и да Свјетска здравствена организација предвиђа до 2040. године пораст инциденце малигних болести за 47 одсто.
- Према подацима интерактивне интернет платформе СЗО, која се бави глобалном статистиком- GLOBOCANA, за 2020. годину, у Црној Гори је, од малигних болести обољело преко 3 000 особа, а број смртних исхода за наведену годину је преко 1 700. Зато су у оквиру Стратегије за превенцију и контролу хроничних незаразних болести дате основне смјернице за свеобухватни и координисани одговор на све већу заступљеност незаразаних болести у националној здравственој патологији- истакла је Боровинић Бојовић.
Она је навела да, имајући у виду чињеницу да се већи проценат пацијената открива у узнапредовалом или метастатском стадијуму болести, Министарство здравља и Клинички центар Црне Горе, односно Институт за онкологију, своје ресурсе усмјерава у правцу раног откривања болести, уз већ постојеће иницијативе ка достпуности адекватних терапијских опција.
- За разлику од пасивног приступа у борби са пандемијом који је био доминантан прошле године, када је Клинички центар био практично затворен пола године, 2021. године здравствени систем је заузео проактиван приступ, надокнадио већину огромних листи чекања и даље наставља интензивним темпом, са намјером да хроничне незаразне болести коначно добију значај који им припада. Такође, покренули смо поново три скрининг програма за рано откривање карцинома дојке, грлића материце и дебелог цријева, који су били потпуно обустављени. Интензивно се ради на промоцији здравих стилова живота и едукацији становништва, а полазни сегмент у свему томе су национални програми и стратегије, као кровни елементи развоја здравственог система- нагласила је министарка здравља.
Пратећи глобалну статистику везано за пораст инциденце малигних болести љекари Института за онкологију, како је казала, свакодневно раде на унапријеђењу исхода лијечења пацијената у правцу раног отркривања болести, правовремене дијагностке и адекватне терапије која подразумјева и доступност такозваних иновативних терапија.
- У процедури је формирање новог стручног савјетодавног тијела за контролу малигних болести, чији је циљ унапређење квалитета програма за рано откривање карцинома дојке, грлића материце и дебелог цријева, као и тијела за унапређење квалитета Регистра за малигне неоплазме. Такође, у блиској будућности Министарство здравља ће разматрати формирање и других радних тијела која до сада нијесу постојала, а која ће се бавити унапређењем осталих кључних компоненти Националног програма за контролу рака. У плану нам је и израда стратешког документа за потпунију разраду и остваривање стратешких циљева и активности за превенцију и контролу малигних болести. У циљу адекватног вођења података о броју, стадијуму, те исходима лијечења, посебно иновативним терапијама, формиран је Регистар за карцином дојке, који је сада прилагођен форми Хелиант информационог система, а у току је израда још два регистра за меланом и карцином оваријума - истакла је министарка здравља.
Поред тога, према њеним ријечима, обољелима од малигних болести је кроз ажурирану Листу љекова обезбјеђена најсавременија терапија, чијом примјеном се значајно унапређује квалитет живота и продужава животни вијек.
- Листа лијекова, која подразумјева доступност иновативних љекова за савремени такозвани персонализовани приступ у онкологији умногоме је испред земаља у региону, а за поједине локализације, попут карцинома дојке, не заостаје ни у односу на земље Западне Европе- поручила је министарка Боровинић Бојовић.
