Из министарстава финансија и здравља до данас нијесу одговорили у којим установама су утврђене злоупотребе са обрачуном зарада за јануар и фебруар ове године, ко ће одговарати за малверзације и за колико је новца оштећен буџет на овај начин. Ни на поновљена питања нам није одговорено да ли су и против кога поднесене пријаве. И у синдикатима потврђују да надлежна министарства здравља и финансија и социјалног старања и након два мјесеца ћуте о незаконитим обрачунима зарада у здравственим установама.
Предсједник Синдиката здравства Владимир Павићевић позвао је здравствене власти да објаве 1.000 највећих зарада у здравству у протеклом периоду. Према подацима овог Синдиката, поједини доктори су примали више од 3.500 еура, а медицинске сестре и до 1.500.
Како смо раније објавили, Министарство финансија и социјалног старања је утврдило да су здравствене установе мимо гранског колективног уговора, Закона о буџету и раду обрачунавале радне сате за један број запослених за јануар. У допунској контроли, са чијим резултатима су упознали Министарство здравља и Фонд за здравствено осигурање, уочено је да код одређеног броја запослених укупан број сати који се добија сабирањем броја сати редовног рада, прековремних ноћних сати, прековремених на дан државних или вјерских празника, броја прековремених ноћних сати током празника, броја сати дежурства од 24 и 16 сати, броја празничних током дежурстава, број сати приправности и боловања је изједначен (744) или чак и већи (775) од укупног броја сати у оквиру јануара мјесеца (31 х 24 ч односно 734 часа). Из овог ресора нијесу тада прецизирали у којим установама су пронашли злоупотребе.
Из тужилаштва нам нијесу одговарали на питања која смо послали 31. марта поводом пријаве коју је поднио службеник у КЦЦГ Слободан Брајовић, због сумње о незаконитим исплатама прековремених сати појединим запосленима. Против Брајовића је покренут дисциплински поступак након ове пријаве.
Предсједник Синдиката слободних радника КЦЦГ Милан Ђуровић казао је за "Дан" да ни након два мјесеца нијесу добили одговоре из Министарства финансија колико средства је незаконито исплаћено и у којим установама и да ли су поднијели пријаве поводом тога.
– У Синдикату и даље сматрамо да је недопустив овакав начин обрачуна и зарада и прековременог рада, али и допунског рада и изазива озбиљно раслоjавање међу здравственим радницима. Од МФСС смо тражили да нам одговоре шта су нашли током контроле, у коjим здравственим установама и да ли су поднијели пријаве, међутим, одговор још нијесмо добили. Подржавамо предлог предсjедника Синдиката Владимира Павићевића да се jавно обjаве 1.000 наjвећих зарада у здравству за претходна два или три мјесеца. Тражили смо одавно од менаџмента Клиничког центра да свака главна сестра или техничар или руководилац службе jавно на огласноj табли постави списак свих коjи су предвиђени за допунски или прековремени рад. Тражимо и да се поштују све ставке из члана 64 Закона о раду, да се уговори о допунском раду унаприjед потписуjу и да у њима све мора бити прецизирано. Такође, уговори морају бити доступни за провjеру како се не би дешавало да поjединци у исто вриjеме раде на два различита мjеста што се досад десило у више наврата. Сматрамо да се прековремени и допунски рад у многим случаjевима користе за коруптивно-уцjењивачке радње руководилаца поjединих клиника или служби и да се то ради на штету буџета и већине коjа их великим беспоштедним радом заслужуjу – истиче Ђуровић.
Предсједница Самосталног синдиката здравства Љиљана Кривокапић каже да ништа није предузето да се утврди ко је одговоран за кршење прописа приликом исплата прековремених.
– Надлежни ћуте због обрачуна, оштећени се плаше, остаjе да синдикат провјерава тамо гдје више њих уложи приговор. Јуче смо смо имали републички одбор синдиката гдје се тражи стављање ван снаге закона да се доктори измјештаjу из Гранског колективног уговора, што jе парламент усвоjио на предлог потпредсједнице Скупштине Бранке Бошњак. То jе дискриминациjа. Било би праведно да или сви буду обухваћени Законом у зарадама у jавном сектору или сви да буду као сада у колективном уговору. Сматрамо да ће фалити пара за плате. Тражићемо да се обjаве 1.000 наjвећих зарада у здравству jер очито неко jе енормно примио а за друге нема средстава. Такође се дешава да директори сада имаjу мање коефицијенте од љекара, због чега дежураjу и примаjу надокнаде за приправност и друге ставке што не би смјели jер они обављаjу функциjу менаџера установе – казала је Кривокапићева.
