У наредном периоду би требало радити на институционализацији здравствене хијерархије како би пут најкомпликованијих пацијената из цијеле државе ка Клиничком центру Црне Горе постао максимално брз и ефикасан. То је оцијенила помоћница директора КЦЦГ за контролу пружања здравствених услуга, Жанка Церовић.

- За то нам треба и јачање друштвене свијести да су кардиолог из Пљеваља, одакле ја долазим, кардиолог из Бијелог Поља и Котора једнако стручни као колега из КЦЦГ- истакла је Церовић на сједници Одбора за здравство, рад и социјално старање.

-Један од доказа квалитета рада Клиничког центра Црне Горе говори и чињеница да нас цијела Црна Гора сматра својом болницом иако бисмо, као установа на секундарном нивоу, првенствено требало да будемо усмјерени на пацијенте из Подгорице, Тузи, Даниловграда и Колашина, а то се, када су посриједи захтјеви и очекивања од КЦЦГ, често сметне с ума- навела је она. 

У Црној Гори ради укупно 2.300 љекара. Од тога, у КЦЦГ је запослено њих 500, што је мање од једне четвртине у односу на укупан број. 

- Зато је притисак на КЦЦГ велики- поручила је др Церовић.

- Подсјећам вас да, према подацима СЗО из 2013. године, Црна Гора има око 250 љекара на 100 хиљада становника. Испред нас, дакле више љекара од Црне Горе имају Србија, Хрватска, Словенија, па чак и Туркменистан, Грузија, Јерменија, Молдавија, Азербејџан, Узбекистан или Казахстан- навела је она.

Помоћница директора КЦЦГ напоменула је да је КЦЦГ, у комплетном процесу јачања квалитета и ефикасније контроле здравствене заштите, у процесу нормирања рада, а као први корак ка будућим акредитацијама које ће бити гарант квалитета и доказ да се пацијент у Подгорици лијечи на исти начин као у било којој од земаља чланица ЕУ.