Од самог почетка пандемије је познато да гојазост представља ризик за тежак облик ковида и постковид синдрома. С једне стране, то је због лошијег физичког стања, већег броја пропратних болести или механичких проблема с дисањем.
Али то није све: према једној новој, још неверификованој студији, чини се да корона вирус директно инфицира масне ћелије. Штавише, у тешким случајевима ковида упала се дешава директно у масним ћелијама.
- Подаци из наше студије сугеришу да инфекција масног ткива и повезани упални одговор могу бити један од разлога због којих гојазнији људи имају тако тежак ток болести када су заражени SARS CoV-2 - каже Катерине Блиш, професорка на Станфорду и главни аутор студије.
Те спознаје заправо и нису сасвим нове, јер се чини да и други патогени, попут вируса грипа, воле да се угнијезде у тјелесне масти. ACE2 рецептори служе као улазна врата за продирање новог корона вируса SARS CoV-2 у ћелије. А њих у масним ћелијама има више него у другим ћелијама, чак и више него у плућном ткиву. Блиш и њен тим су прегледали масне ћелије пацијената који су умрли од ковида 19. Показало се да корона вирус врло ефикасно користи масне ћелије као резервоар за прикривање – и тиме надмудри наш имунолошки састав.
Повећан ризик од постковид синдрома
Маст у људском тијелу није ограничена на она мјеста која видимо на први поглед, она представља окружење у којем се налазе и бројни унутрашњи органи. Истраживачи су открили да инфицирање масних ћелија вирусом SARS-CoV-2 активира читав низ упала. Почевши од масноће, може се проширити и на унутрашње органе и то на дуже вријеме. Будући да се на овај начин преноси на цијело тијело, то, према налазима ове студије, може повећати ризик да ће пацијенти патити од постковид синдрома мјесецима након што се опораве од прве инфекције.
- Ако масне ћелије представљају резервоар за вирусне инфекције, гојазност може допринијети не само тешкој акутној болести већ и дуготрајном постковид синдрому - наводи се у студији.
Ова сазнања би могла утицати на стратегију вакцинисања и методе лијечења, будући да тјелесна масноћа још није узета у обзир у постојећим третманима.
Могуће методе лијечења
Истраживачи су открили да вирус и у масним ћелијама реагује на антивирусну терапију (с ремдесивиром). Осим тога, могли би се тестирати циљани љекови који смањују упалу у масном ткиву. Истраживачи сугеришу да би салицилати могли преузети овај задатак.
Најпознатији представник салицилата је ацетил-салицилна киселина, односно аспирин. Салицилати имају аналгетска и противупална својства, смањују температуру и спречавају стварање угрушака у крви.
На темељу нових резултата истраживања такође се мора расправљати да ли у ризичне групе треба уврстити и гојазне, те им дати приоритет, на пример код вакцинисања.
Узнемирујућа гојазност
Од почетка пандемије неке студије су показале да су многи од најтеже обољелих од ковида 19 били гојазни. Прва метаанализа објављена је у августу 2020, за њу су истраживачи из цијелог свијета прикупили податке од 399.000 пацијената.
Код гојазних а обољелих од короне је вјероватноћа 113 одсто већа да ће завршити у болници, 74 процента већа да ће завршити на интензивној њези и 48 одсто је већа да ће умријети од ковида 19.
Код тих особа се многи фактори често спајају у озбиљну болест. Тако, рецимо, трбушна масноћа притиска дијафрагму, која онда притиска плућа. Тиме се ограничава проток ваздуха, смањује се волумен плућа.
Додатни фактори
Осим тога, гојазне особе често имају ослабљен имунолошки систем, хроничне упале и повећану склоност тромбози. То може постати ризик у случају короне.
Не само то, код гојазних су врло чести повишени крвни притисак, болести срца и плућа као и дијабетес. Све су то додатни фактори који могу погоршати ток болести.
Гојазни би требало да се посебно чувају од инфекције. Јер за сада постоји врло мало података о томе како их лијечити, између осталог и због тога што су ти људи често искључени из клиничких студија, баш због прекомјерне тежине.
