Институт за jавно здравље Црне Горе jе, под покровитељством Уницефа и у сарадњи са основним школама, реализовао Истраживање jодног уноса школске дjеце у Црноj Гори у току фебруара и марта 2021.
Циљ истраживања jе био да се одреди jодни статус школске дjеце узраста од 6 до 12 година, каква jе jодираност соли након годину дана примjене иновираних прописа и колики jе здравствени ризик дефицита jода у популациjи.
- Истраживањем су обухваћена дjеца узраста 6–12 година из 30 основних школа из сва три региона у Црноj Гори. Учествовало jе укупно 909 ученика и од сваког дjетета jе анализиран узорак урина и соли из домаћинства. Ниjе регистровано домаћинство коjе користи неjодирану со. С обзиром на то да jе на тржишту доступна со коjа jе jодирана и према „старом” и према „новом” правилнику, код 56,22 одсто испитиваних узорака jе недовољна количина jода према „новом” правилнику, док jе у 19,03 одсто домаћинстава садржаj jода испод препорука СЗО. Испитивана дjеца ниjесу у jодном дефициту, медиjана уринарне екскрециjе jода износи 172,88µgI/l. Према СЗО медиjана уринарне концентрациjе jода од 100µgI/l и више дефинише популациjу коjа ниjе у дефициту jода - наводе из ИЈЗ.
Не постоjи статистички значаjна разлика у уносу jода дjечака и дjевоjчица, као ни према региjама. Ниjе израчуната корелациjа између садржаjа jода у соли и урину, тако да jе констатовано да со из домаћинстава ниjе наjзначаjниjи извор jода у исхрани дjеце.
Недостатак jода утиче на неадекватну производњу хормона штитасте жлиjезде, што има вишеструке штетне ефекте на раст и развоj.
- Поремећаjи узроковани недовољним уносом jода (скраћеница ИДД од енг. Iodine deficiency disorders) представљаjу спектар сродних поремећаjа, а односе се на све посљедице jодног дефицита коjе могу бити превениране адекватним уносом jода. Циjела популациjа jе рањива на негативне ефекте недовољног уноса jода, а посебно, труднице, доjиље и дjеца. Хормони штитасте жлиjезде су неопходни за нормалан развоj мозга, а недостатак jода у феталном периоду, код новорођенчади или мале дjеце може имплицирати траjно ментално оштећење. Дефицит jода jе наjзначаjниjи узрок менталне ретардациjе коjи се може сприjечити, а у наjтеже погођеним подручjима коефициjент интелигенциjе (IQ) популациjе jе смањен и до 13,5 процената у односу на популациjе са адекватним уносом jода.
Универзално jодирање соли (УСИ) jе моћна и наjефикасниjа међународно договорена стратегиjа у борби против болести и поремећаjа узрокованих недовољним уносом jода. УСИ jе критична за когнитивни развоj дjеце и омогућава им да школовањем достигну своj пуни потенциjал. Превентивне активности имаjу велики изазов у току пандемиjе корона вируса, коjи jе све jавноздравствене капацитете усмjерио на наjвећу глобалну здравствену кризу чиме су угрожени и рутински програми међу коjима и програми за смањење дефицита jода.
