Превенциjа и лиjечење других болести у доба пандемиjе корона вируса били су занемарени у здравственоj политици претходне владе, оциjенио jе директор Дома здравља Подгорица Данило Jокић, наводећи да jе нова здравствена власт извукла поуку и да jе струка поставила одрживе циљеве.

Jокић у интервjуу агенциjи МИНА казао да jе lockdown, уведен с циљем да Црна Гора у кратком периоду буде corona free дестинациjа, био погубан и за привреду и за здравство.

„Нажалост, туристи нам ниjесу дошли, и у њиховим земљама jе тада био апсолутни хаос, а ми смо имали хаос у здравственом систему, испразнивши чекаонице и чекаjући неко боље вриjеме“, навео jе Jокић.

Према његовим риjечима, касниjе се све то вратило као бумеранг, пандемиjа jе букнула и све до краjа године и избора нове здравствене власти ниjе постоjао уређен систем.

Упитан да ли сматра да су пациjенти са другим болестима у доба пандемиjе били занемарени, нарочито када jе она била у jеку, jер су они са ковидом били у фокусу, Jокић jе казао да jе прошле године приговарао и критиковао одређене одлуке и здравстену политику бивше владе.

„Да, могу слободно рећи да су запуштени били и превенциjа и лиjечење, посебно ако говоримо о хроничним пациjентима”, навео jе Jокић.

Грађани, како jе рекао, нерадо памте jедну од мjера коjа jе тада била на снази - да се у Ургентном и Клиничком центру Црне Горе (КЦЦГ) примаjу само хитни пациjенти и они са крварећим карциномима, док су сви остали били на листи чекања.

„Када су карциноми на чекању, можете мислити како су се осjећали сви остали пациjенти, коjи су чекали тренутак да добиjу здравствену услугу“, казао jе Jокић.

Сматра да то ниjе рађено намjерно, већ да jе посљедица пандемиjе о коjоj се у том моменту ниjе много знало, као и лоше постављених политичких циљева испред здравства.

„Мислим да jе нова здравствена власт извукла наук, да jе струка поставила одрживе циљеве коjе треба да прати и политика. У сваком случаjу, ако имамо обрнуто, онда jе то погубно за комплетан државни систем“, рекао jе Jокић.

На питање какве jе све посљедице произвело одлагање пружања здравствене заштите коjа ниjе хитна, он jе одговорио да здравствени систем, нажалост, и данас трпи посљедице минулог времена.

Закључавање, како jе навео, ниjе само важило за границе, већ и за здравствени систем.

„Ниjе било превентивних прегледа, обустављене су све диjагностичке процедуре коjе су врло важне за здравље и стање пациjената. И данас те листе чекања постоjе и посљедица су тог времена“, казао jе Jокић.

Како jе навео, ентузиjазам љекара и здравственог система jе тренутно такав да запослени раде прековремено и викендима да би се таj дио процедура надокнадио.

Jокић jе додао да ће, када буду постоjали егзактни подаци, медицинска наука и систем моћи да сагледаjу све грешке, пропусте и промашаjе.

„Ухватили смо ритам и идемо даље са потпуно контролисаном ситуациjом, што jе потврдила и Свjетска здравствена организациjа (СЗО) - да у овом моменту имамо добру епидемиолошку ситуациjу“, навео jе Jокић.

Међутим, како jе казао, сви су на опрезу.

„Набављање вакцина у врло кратком року, организовање имунизациjе на 138 пунктова у Црноj Гори и измjештање вакциналних пунктова ван система jавног здравства, односно ван домова здравља, нешто су што jе дало пуни замаjац у данас контролисаноj ситуациjи“, навео jе Jокић.

Додао је да би волио да jе броj имунизованих већи.

„Палета доступних вакцина jе већ широка, тако да вjеруjем да ће проценат имунизованих бити много већи, и то jе гаранциjа за будућност – да ћемо jесен чекати у неком мирниjем времену“, рекао jе Jокић.

Казао је да црногорски здравствени систем, али ни много развиjениjи, ниjесу успjели прошле године да сприjече улазак ковид инфекциjе у здравствене институциjе.

„Сjећамо се богате Ломбардиjе и оних слика. Нови руководиоци здравственог система сигурно неће дозволити закључавање тог типа, и оно што jе гаранциjа за то jесте да се иде у правцу формирања три ковид центра“, рекао jе Jокић.

Таj проjекат jе, како jе додао, већ у завршноj фази.

„Извукли смо поуку и не смиjемо и нећемо направити омашку. Jедан дио, поготово кад говоримо о терциjарном нивоу, КЦЦГ-у, мора бити у редовном процесу рада и грађани мораjу имати могућност да користе здравствене услуге“, навео jе Jокић.

Он jе додао да ће дио тог система бити остављен за ковид инфекциjу.

Упитан како би оциjенио квалитет здравстене заштите коjа jе грађанима пружана у доба епидемиjе, Jокић jе одговорио да jе тада као љекар критиковао, а да се данас, као директор Дома здравља труди да не направи или понови грешке минулих руководилаца здравственог система.

„Када се пандемиjа разбукти онда се огромни ресурси улажу у контролу и стабилизациjу прилика. Ми сада знамо да морамо оставити дио здравственог система коjи ће бринути о нековид пациjентима и онима коjи траже есенциjални дио здравствене заштите, што им jе Уставом загарантовано“, рекао jе Jокић.

Према његовим риjечима, било jе невjероватно, али се догодило, да подгорички Дом здравља дочека ковид инфекциjу са неким од инфраструктурних радова.

„Jа сам затекао такво стање. Дио обjеката jе био у фази реновирања, дио затворен“, додао jе Jокић.

Истакао је да су поносни на ковид центар коjи jе отворен на Старом аеродрому и на Кол центар у оквиру њега, гдjе љекар пациjенту, од момента приjаве да jе заражен, даjе смjернице.

„Када да уради одређене диjагностичке процедуре – тестирање, лабораториjске и радиолошке диjагностике, када ће га прегледати неко из других специjалистичких служби. Мислимо да jе са овим новим ковид центром пациjент заштићен“, навео jе Jокић.

Нагласио је да jе таj ковид центар гаранциjа и за будуће вриjеме и да ће грађани Главног града имати огромне бенефите од његовог постоjања.

„Људи разумиjу да у пандемиjским стањима постоjе приоритети и да у малим системима, попут нашег, сви морамо да трпимо. Вjеруjем и чврсто стоjим иза тога да сада имамо план и да грешке из претходног времена сигурно нећемо поновити“, поручио jе Jокић.

Како jе навео, оно што се сигурно зна и што су научни постулати jесте да људи коjи су имунизовани, а оболе од ковид-19, имаjу слабиjу клиничку слику.

„Заобићи ћемо тешке клиничке слике и оне тешке сцене, када смо гледали људе на респираторима”, казао jе Jокић.

Заштитница права пациjената Дома здравља Подгорица Милена Браjовић казала jе агенциjи МИНА да укупан броj приговора поднесених у вриjеме епидемиjе износи 2.370.

Она jе рекла да се наjвећи броj приговора односио на вриjеме чекања на здравствену услугу и техничку реализациjу, а наjмањи броj на поступке здравствених радника и сам квалитет пружене здравстевне услуге.

„На основу наведених података може се закључити да су се, када jе у питању Дом здравља Подгорица и пружање услуге из области примарне здравствене заштите, грађани у наjмањоj мjери жалили на квалитет здравствене заштите”, навела jе Браjовић.

Она jе нагласила да су сви приговори били уредно и благовремено процесуирани и већином успjешно риjешени.