Да ли jе и колико је корона повећала броj срчаних болесника тек треба да констатуjемо послиjе квалитетне и минуциозне анализе, каже др Срђан Павићевић, директор Клинике за болести срца КЦ ЦГ.

– Сасвим jе сигурно да су срчани болесници били jедна од рањивих категориjа у овоj пандемиjи. Оно што смо за сада примиjетили jе повећан броj дисекциjа аорте (циjепање аортног крвног суда), што представља jедну од наjтежих хируршких обољења срца – казао је Павићевић.

Он додаје да до сада није доказано ни за jедну вакцину да има штетан утицаj на срце.

– До сада није доказано ни за jедну вакцину да има штетан утицаj на срце, мада су иницирана испитивања у правцу откривања корелациjе одређених вакцина и поjаве миокардитиса, односно упале срчаног мишића. Коначан закључак ће дониjети наука послиjе квалитетне анализе велике сериjе пациjената – истиче Павићевић.

Др Срђан Павићевић истиче да у случају да се послиjе прве дозе вакцине добиjе корона, она одлаже добиjање друге дозе вакцине за један до три мјесеца.

– Мишљења сам, а видим да и колеге епидемиолози имаjу сличан став, а то jе да се приjе добиjања друге дозе направи лабораториска анализа квалитативног постоjања антитиjела. Потом се у односу на броj антитиjела и њихову суфициjентност одређуjе да ли и када треба добити другу дозу вакцине – савјетује Павићевић.

Он каже да у току болести изаване короном може доћи до гушења, коjе jе првенствено узорковано упалом плућа, те да на то треба прво обратити пажњу.

– У случаjу да не постоjи упала плућа, треба се фокусирати на диjагнозу упале срчаног мишића тзв. миокардитиса. Потврда диjагнозе миокардитиса обjашњава постоjање осjећаjа гушења и кратког даха, а терапиjа се спроводи у стандардном облику и форми терапиjе миокардитиса. Катетеризациjе се раде само у jасним ситуациjама и индикациjама кад треба риjешити дилему болести крвних судова срца. То се може коинцидентално поклопити са ковид инфекциjом, али не значи да ковид проузрокуjе ту врсту проблема – рекао је Срђан Павићевић.