Министарство финансија и социјалног старања је приликом додатних контрола обрачуна зарада у јавним здравственим установама за јануар утврдило да су, супротно гранском колективном уговору, законима о буџету и здравственој заштити, селективно примјењивани коефицијенти зарада за један број запослених. Из министарства истичу да је уочено да је код одређеног броја радника број радних сати за тај период већи него што читави мјесец има сати. У извјештају о контролисаним обрачунским листама који је Министарство финансија упутило Министарству здравља и Фонду за здравствено осигурање, а у који је "Дан" имао увид, истичу да су анализом обрачуна зарада за јануар утврдили да су у њима обухваћена и друга примања која не улазе у зараду запослених, и то накнада за неискоришћени годишњи одмор, накнада за отежане услове рада, накнада за рад у одбору директора, за рад у конзилијуму, уговорена накнада анекса уговора, остале накнаде и додаци на зараде.
У извјештају који је потписао министар Милојко Спајић наводе и да су анализом обрачуна зарада за јануар 2022. године утврдили да се у колони "коефицијент" налазе коефицијенти који нијесу прописани чланом 11 Гранског колективног уговора за здравствену дјелатност, којом се од 1. јануара утврђују основне групе послова са коефицијентима за утврђивање зараде по основу стручности и сложености послова.
– Поред наведеног, утврђена је и селективна примјена коефицијената у обрачуну зарада запослених између, и у оквиру, здравствених установа у којима се пружају услуге истог нивоа здравствене заштите. У вези са наведеном идентификовано је да се у оквиру исте јавне здравствене установе, за разлиита радна мјеста (љекара уже специјалности, директор, начелник и шеф), примјењује исти коефицијент сложености послова – 16 који је прописан за уже специјалистичке послове. Уочено је да је код одређеног броја запослених, укупан број сати који се добија сабирањем броја сати редовног рада, број прековремених ноћних сати, број прековремених на дан државних или вјерских празника, број прековремених ноћних сати током празника, укупан број сати дежурства од 24 и 16 сати, број празничних током дежурстава, број сати приправности и боловања изједначен (744) или чак и већи (775), од укупног броја сати у оквиру јануара мјесеца (31 пута 24 ч, односно 744 часа). Имајући у виду наведено неопходно је да здравствене установе воде евиденцију о присутности запослених на раду, као и свим видовима организације радног времена. Из претходне организације радног времена произилази да запослени нијесу имали прописано право на седмични одмор и слободни дан након дежурства – истичу из ресора министра Спајића.
Објашњавју да се годишњим законом о буџету, у оквиру средстава одобрених Фонду за здравствено осигурање, планирају и средства за испалту зарада у јавним здравственим установама, а сходно правилнику о јединственој класификацији рачуна за буџет Црне Горе и буџете општина са издатка 411 бруто зараде и доприноси на терет послодавца не могу вршити исплате наведених права, које се односе на накнаде и уговоре, већ само плаћања која се односе на исплату бруто зарада запослених.
– У циљу поштовања наведене класификације, Министарство финансија указује на потребу усклађивања обрачуна и исплате зарада свих јавних здравствених установа са прописаном буџетском класификацијом – наводе из Министарства финансија.
У извјештају појашњавају да здравствене установе самостално врше обрачун зарада запослених које достављају Фонду за здравствено осигурање.
– У циљу поштовања Гранског колективног уговора, због кратког рока, Министарство финансија и социјалног старања у сарадњи са Фондом за здравствено осигурање приступило је отклањању појединих неусаглашености са прописима, али не и свих које су уочене у обрачуну зарада у јавним здравственим установама. Сходно напријед навденом, указујемо на потребу поштовања позитивних прописа од стране лица која су овлашћена да врше обрачун зарада у здравственим установама, као и вршењу додатне контроле обрачуна зарада од стране Министарства здравља и Фонда за здравствено осигурање, како би недостаци били отклоњени за исплату наредне плате – наводе из министарства.
"Дан" је прошле седмице објавио да је Основно државно тужилаштво формирало предмет по кривичној пријави запосленог у Клиничком центру Црне горе (КЦЦГ) Слободана Брајовић који је изнио сумњу да су руководици службе за финансије од јула до децембра прошле године у обрачунске листе уносили неистините податке како би себи и осталим приjављеним прибавили противправну имовинску корист у, за сада, непознатом износу чиме jе нанесена штета буџету Клиничког центра. Након његове пријаве, менаџмент КЦЦГ га је супсендовао са посла. На исплату непостојећих радних сати запосленима указао је и предсједник Синдикат здравства Владимир Павићевић.
