Министарство просвjете, науке, културе и спорта од 11 стратешких програма за приступање Европској униjи за развој тих области реализовало је мање од трећину (27,3 одсто), међу којима и програм развоја општег средњег образовања и Стретагију развоја високог образовања, наводи се у извјештају Владе. Представници Синдиката просвјете и Просвјетне заједнице истичу да су све реформе и измјене закона без учешћа наставника осуђене на неуспјех. Упозоравају да је пракса показала да су досадашње измјене прописа из области образовања усвајане без потребне анализе и спроведене јавне расправе.
– Није реализован Програм развоjа општег средњег образовања у Црноj Гори (2021- 2023), с Акционим планом за 2021-2022. годину. Стратегиjа развоjа високог образовања у Црноj Гори за период 2021-2025, с Акционим планом 2021-2022. године. Програм цjеложивотног кариjерног вођења и савjетовања 2021-2023, с Акционим планом за 2021-2023. Закон о високом образовању, Закон о измjенама и допунама Закона о признавању иностраних образовних исправа и изjедначавању квалификациjа. Програмом приступања Црне Горе Европскоj униjи 2021 -2023 (ППЦГ 2021-2023), планирана jе реализациjа укупно 13 обавеза (девет у стратешком и 4 у законодавном оквиру) у другом, трећем и четвртом кварталу 2021, од чега су реализоване укупно три обавезе из стратешког оквира – наводи се у извјештају.
Предсједник Градског одбора Синдиката просвјете Jован Драшковић казао је за "Дан" да било какав програм развоjа или реформе образовања, или измjена закона су унаприjед осуђени на неуспjех, ако у њиховом конципирању и разради не буду учествовали они коjи ће да их примjењуjу у учионици.
– Наставници! И то не симболички, већ као наjважниjи судионици промjена. Колико знам, ниjе се jош увиjек кренуло у измjену закона. СПЦГ jе иницирао да се почне са процедуром, формирањем радних група, jавном расправом. За таj поступак jе потребно вриjеме. Да нам се не би десило, као са измjенама закона о образовању из прошле године, донесених у Скупштини, на инициjативу посланика и поjединаца, без jавне расправе и анализе последица. А последица негативних jе пуно. Стално упозоравамо, мораћемо jош и више, без укључености просвjетних радника, без искреног социjалног диjалога, без преговора и сарадње са Синдикатом просвjете, нема истинских реформи и онога што jе свима циљ – квалитетно образовање – истиче Драшковић.
Представница Просвјетне заједнице Оливера Лековић казала је за "Дан" да увидом у Извjештаj о реализациjи Програма приступања Црне Горе Европскоj униjи 2021-2023, за 2021. годину имамо веома ниске проценте кад jе у питању реализациjа обавеза и стратешких докумената коjи су били задатак Министарства просвjете, културе, науке и спорта.
– Ситуациjа у МПНКС jе следећа: планирано 17 обавеза предвиђених ППЦГ, реализовано 5, нереализовано 12, проценат извршења 29,4 одсто, планирано 11 стратешких докумената, реализовано 3, нереализовано 8, проценат извршења 27,3 одсто. Не можемо а да не будемо изненађени и забринути при спознаjи да нам се образовање у средњим школама и на факултетима одвиjа без стратегиjа, програма и акционих планова. Забрињава и податак да jе учинак при реализациjи Програма приступања Црне Горе Европскоj униjи 2021-2023 у односу на друга министарства наjнижи управо у Министарству просвjете, науке, културе и спорта. Надамо се да ће одговорни што приjе увидjети оваj проблем и уклонити узроке jер већ тече 2022. година, а образовни систем трпи. Ми професори из вртића, основних и средњих школа, са факултета, и поред скраћених часова и онлаjн наставе, не можемо ни да замислимо да би себи дозволили да реализуjемо jедва 30 одсто од планираног програма. За тако нешто не би постоjало оправдање, а лоше последице за ученике би биле немjерљиве – каже Лековић.
