У анкети „Руjела – природна оаза или депониjа?“ коjу jе спровео „Дан“ учествовало jе више жена него мушкараца, односно чак 73,3 одсто њих показало jе интересовање за оваj еколошки проблем. Забрињава податак да 86,7 одсто учесника анкете сматра да се у локалноj самоуправи општине Тузи и органима на државном нивоу запосленици задужени за заштиту животне средине не баве системски заштитом Руjеле.
Корито ријеке Руjеле у центру Тузи је огледало еколошке свијести, а повлачењем воде у љетњим мјесецима изађе на видјело небрига становника када исплива огромна количина смећа које несавјесни грађани одлажу дуж читавог корита, наjчешће зими, када jе виши водостаj.
Ушће ријеке Рујеле помјера се у зимском периоду због високог водостаја Скадарског језера. Често се излива, плави и девастира пољопривредно земљиште, пашњаке и наноси штете на усјевима локалног становништва. Рујела извире у подножју брда Дечић у Миљешу, протиче кроз све равничарске мјесне заједнице општине Тузи и кроз сам центар Тузи, гдје даље у два крака ток наставља према Вуксанлекићима, Подхуму, Сукурућу и Котрабудану, гдје се улива у Скадарско језеро.
Ова природна оаза, чини се да jе неправедно запостављена. Половина од укупног броjа учесника наше анкете сматра да се и еколози мало баве Руjелом, а чак 26,7 одсто њих тврди да се уопште не баве овом риjеком jер су еколошке акциjе чишћења риjетке или их ниjе ни било, а изостале су и едукациjе по овом питању. О активностима еколога на Руjели 23,3 одсто ниjе имало сазнања. Ово еколошко питање jе, према анализи наше анкете, више заинтересовало грађане и грађанке од 18 до 44 године, коjи чине 60 одсто испитаника. Бране за смеће, посебно изграђене бариjере, могле би помоћи да Руjела остане чиста риjека, сматра шездесет одсто учесника анкете, али има и оних коjи кажу да то ниjе право рjешење.
– Свакако такве препреке требало би постављати на неколико стотина метара тока риjеке кроз насеља. Обавезно на прилазу Тузима и у центру Тузи и у Вуксанлекићима – наводе учесници анкете.
Поjедини грађане и грађани сматраjу да локациjе за бране треба да одреде надлежни органи.
– Бране за смеће су неко риjешење... Међутим, наjбоље риjешење за риjеке jе ПРЕСТАТИ БАЦАТИ СМЕЋЕ У ЊИХ – каже jедна од учесница анкете.
Такође, поjедини су категорични и тврде да нема потребе за постављањем брана „jер оне неће риjешити проблем“, за коjи су криви мjештани коjи смеће бацаjу у риjеку. Корито је препуно разног комуналног отпада, пластике, аутомобилских гума... Из такве средине шире се непријатни мириси, а инсекти роје.
Има и оних коjи сматраjу да „о томе треба да кажу они коjи примаjу плату да воде бригу о риjекама“.
Jедан од проблема када jе риjеч о загађењу риjеке представља и непостоjање градске канализационе мреже на територији општине Тузи, а градња кућа је интезивна. Уз корито Руjеле има и штала. Умјесто природне оазе Рујела је небригом постала покретна депонија.
– Циjела Црна Гора има озбиљних проблема са отпадним водама и непостоjањем адекватних система за пречишћавање отпадних вода. У риjетким општинама jе ово питање риjешено и фунцкионално – наводи jедан од учесника/-ца анкете.
Грађани и грађанке кажу да jе канализациона мрежа неопходна у свим насељима jер комплетна општина Тузи лежи на септичким jамама.
– Многи ресторани отпадне воде испуштаjу директно у Руjелу, али и у Циjевну. Приоритетно jе изградити канализациону мрежу у насељима кроз коjа протиче Руjела – сматраjу они.
На проблем загађења Руjеле утиче и недостатак контеjнера, оциjењуjу грађани. Међутим, поjедини сматраjу да „контеjнера има довољно, али су грађани несавjесни“.
– Проблем jе што народ уништи те контеjнере и кад се поставе. Плус, зашто jе у анкети питање о еколозима? Зашто се не постави питање одговорности грађана, државе и локалне самоуправе, порез се плаћа држави и локалноj самоуправи, не еколозима. Додатно за ово стање jе крива локална самоуправа наjвише, на другом мjесту су грађани – наводи се у jедном од одговара учесника/-ца анкете.
Грађани оцjењуjу да становници општине Тузи „све мање користе контеjнере jер имаjу другачиjи начин одлагања отпада“.
– Смеће одређеним данима остављаjу поред капиjе, а Комунално носи. Можда би се ниво хигиjене подигао да имаjу већи броj контеjнера – оциjенили су учесници анкете.
Ова анкета посвећена заштити Руjеле, иако третира еколошко питање захваљуjући грађанима и грађанкама коjи су се активно укључили освиjетлила jе више инфраструктурних проблема у наjмлађоj општини у Црноj Гори. Вјерујемо да ће оваj новински прилог као продукте ангажованог новинарства утицати на подизање свијести и одговорности свих грађана, али и на локалну власт и надлежне органе да се подробније позабаве рјешавањем овог дугогодишњег проблема.
*Текст jе настао кроз пројекат „Црном Гором - Пëргjатë Малит тë Зи“ у оквиру програма „Media for All“, који финансира Влада Велике Британиjе, а спроводи Британски савјет са партнерским организацијама БИРН, INTRAC и Thomson фондацијом, који подржава медије на Западном Балкану. Прикупљени садржаj и изнесени ставови представљаjу изричиту одговорност аутора.
