На евиденцији Завода за запошљавање на крају јануара ове године незапослена су била 56.233 грађанина, од којих доминантну већину чине жене и то чак 33.642.
На другој страни, велики је број и незапослених мушкараца и то 22.591, односно 11.051 мање него припадница њежнијег пола. Према овој рачуници испада да је скоро двије трећине жена без посла у укупном броју незапослених.
Према последњим подацима о радно способном становништву, коjе jе обjавила Управа за статистику, мушкарци чине 152,9 хиљада или 55,9 одсто, а жене 120,4 хиљаде, док укупан броj становништва ван радне снаге чине жене 134,5 хиљада или 59,7 одсто, а мушкарци 90,7 хиљада. Уколико имамо у виду оваj податак да jе преко 120.000 жена радно способно, а да их jе на евиденциjи Завода преко 33.600, може се констатовати да jе без запослења скоро свака четврта радно способна жена.
Андријана Вујичић из покрета Алтернатива у разговору за "Дан" оцјењује да податак о огромном броjу жена на бироима рада говори да су оне мање пожељне за запошљавање од мушкараца.
– Разлог за то jе став приватника: Планираш ли да рађаш?! Са ови питањем суочава се скоро свака жена кад оде на разговор за посао. То не само да jе подло већ jе против интереса ове државе. Свака добра држава гледа да стимулише рађање, рад, производњу. Наша се не брине о правима жена. Запошљавање jе само jедан од тих примjера. Други разлог зашто су жене више на Заводу jесте то што послодавци не воле да им запослени раде само посао за коjи су плаћени. Они често очекуjу и да запослени ради на много радних мjеста. Жене као њежнија бића, деликатниjа по свему, не могу да раде физичке послове колико се очекуjе од мушкараца – наводи она.
Вујичић каже да су, осим тога, жене често одлучниjе у намjери да се супротставе послодавцу. Како истиче, више него мушкарци.
– Много су храбриjе у борби за своjа права. Трећи разлог jе зато што смо просто jедно дискриминаторско друштво коjе нема повјерења у жену аутомеханичара или инжењера или возача аутобуса. То нас свеукупно срозава и као државу и као друштво. А повлачи и jош много тема. Да ли jе женама теже доћи до руководеће позициjе него мушкарцима? Да ли жене чешће доживљаваjу сексуално узнемиравање у односу на мушкарце? Да ли су женама плате исте као мушкарцима? – истиче Вујичић.
А о равноправности се јуче говорило и у Скупштини, али на мало другачији начин, односно, на позив Државне ревизорске институциjе одржан је састанак са представницама скупштинског Одбора за родну равноправност, Женског клуба Скупштине, Секретариjата Савjета за конкурентност, Вестминстерске фондациjе за демократиjу и екстерним експерткињама.
– Тема је била унапређење области родне равноправности, родно одговорног буџетирања и контроле располагања jавним средствима и успjешности спровођења jавних политика у овоj области. Родно одговорно буџетирање се истиче као посебно важан и ефикасан алат за jеднаку дистрибуциjу jавних финансиjа за потребе коjе имаjу припадници женске и мушке популациjе, а тиме се и директно утиче на родну равноправност. У том смислу, састанак jе био одлична прилика да присутни сазнаjу више о улози и активностима ДРИ у поменутим областима, али и о активностима осталих важних субjеката за оваj процес – саопштено је након састанка.
