Декан Медицинског факултета Универзитета Црне Горе Миодраг Радуновић казао је за "Дан" да у односу на државе Европске уније, које имају 3,4 доктора на 1.000 становника, Црна Гори има 2,75 што показује да нам фали око 400 доктора медицине. Он истиче да искуства слабиjе развиjених земаља Балкана говоре да jе по уласку у ЕУ велики броj доктора и осталих здравствених радника своjу професионалну будућност постизао у земљама Западне Европе.
– Ни Црна Гора неће бити имуна на такве миграторне процесе. Да не би угрозили функционисање здравственог система и превенирали одлазак наjбољих, креатори политика и доносиоци правовремених одлука треба да предуприjеде такве негативне догађаjе. Пандемија jе остварила глобални утицаj на друштво у цjелини. Здравствени систем jе суочен са озбиљним изазовима проузрокованим пандемиjом, исходима лиjечења, jер посебну осjетљивост и већу рањивост имаjу пациjенти са хроничним и незаразним болестима. Показало се да је пандемија била потребна да би се схватио значаj квалитетног здравственог система и сваког поjединца у њези и лиjечењу. Европски стандард у броjу доктора износи 3,4 на 1.000 становника. У Црноj Гори су тренутно 2.252 доктора коjи су чланови Љекарске коморе Црне Горе. Тренутна покривеност становништа домицилним докторима износи 2,75 на 1.000 становника. Такође, постоjи и jедан броj оних колега чиjе jе пребивалиште ван Црне Горе, а услуге пружаjу у складу са уговорима у здравственим установама, државним или приватним. Са нивоа факултета заложићемо се за уписну политику повећањем броjа студената да бисмо у периоду коjи слиjеди омогућили довољан броj квалитетних високо образовних здравствених радника. Просjечно годишње на студиjама медицине дипломира између 32 до 35 студената. Током 2020. године jе дипломирало 28 студената медицине, а током 2021. године њих 40. Од оснивања Медицинског факултета на студиjском програму Медицина дипломирало је 628 студената и стекло титулу доктора медицине – истиче Радуновић.
Радуновић сматра да финансиjери у систему треба да искажу више сензибилности за захтjеве Универзитета Црне Горе током планирања буџета за наредну годину.
– Изградња, доградња или реконструкциjа постојећих капацитета, набавка нових учила, увођење нових технологиjа су захтjеви овог тренутка. За све то су потребне финансиjе. Већа мобилност студената, сарадника и наставника, размјена и трансфер знања са другим универзитетима регион и Европе представљала би озбиљан искорок у подизању квалитета образовног процеса на већи ниво и већу видљивост Медицинског факултета, тиме и Универзитета Црној Гори у академскоj мапи Европе – наводи Радуновић.
Истиче да је пандемиja ковид-19 ставила на тешка искушења здравствене, али и обрзовне системе.
– На задовољство свих, захваљуjући и креативности, и образовни систем се брзо адаптирао на нове технологиjе трансфера знања и уз професионалну и личну одговорност студената, сарадника и наставника, настава како теориjска, тако и практићна завршена jе у пуном обиму. Посебну вриjедност у овоj школскоj години представља обављање практичне наставе из клиничких предмета уз пациjента у свим научним базама Медициснког факултета. Студенти су показали зрелост и одговорност jер се наjвећи и броj њих вакцинисао, а менаџменти наставних база су имали разумиjевање и омогућили студентима стицање знања из клиничких вjештина уз болесника. Све jе то резултирало потпуним остварењем плана практичне наставе – сматра Радуновић.
Он наглашава да се тероријска и практична настава на свим студијским програмима Медицинског факултета одржава у континуираном квалитету кроз нове садржаjе и уз модерну технологиjу.
– Студенти свих студиjских програма Медицинског факултета су изузетно одговорно и савjесно приступили концепту учења на даљину, комбинованим моделима и непосредно. Уз изузетне напоре наставног особља, а у интересу студената, наставници и сарадници су у салама за симулациjу приказивали савремене принципе усваjања диjела клиничких вjештина, кроз практичан рад са студентима у мањим групама и имплементациjи клиничких вjештина и техника у савремену клиничку праксу, а све у духу примjенљиве науке са међународно упоредивим исходима учења – каже Радуновић.
Појашњава да је кроз активности студената у осjетљивоj епидемиолошкоj ситуациjи у Црноj Гори тежња Медицинског факултета промоциjа и конкурентност са свjетски признатим факултетиина, препознатљив идентитет на мапи академске заjеднице, уз бенефит друштва у цjелини.
– Медицински факултет због броjа студиjских програма и броjа студената има ограничене просторне капацитете што jе у процедури рjешавања, изградњом амфитеатра и реконструкциjом постоjеће сале за симулациjу. Мотивациjом и кадровским jачањем сопствених капацитета превазићи ћемо ангажовања за поjедине предмете – поручује Радуновић.
