За језеро на Ловћену, нажалост, многи нису чули, а ријетко га је ко посјетио. Макар људи које смо питали, а и судећи по реакцијама на друштвеним мрежама.
Када смо чули за језеро смјештено на 1.370 мнв подно Његошевог маузолеја, било нам је јасно како је Језерски врх, на којем почива Петар II Петровић, добио име.
У Црној Гори много је љепших језера, али због историјског значаја мјеста на којем се ово налази, долазак овдје има посебну димензију.
Језеро је периодично - појављује се када се топи снијег са Ловћена, а нестаје у касном прољећу или почетком љета, тако да немате пуно времена ако желите да га видите ове године.
Прошле године смо до њега дошли са Његуша, али смо закаснили, нашли смо само зелену ливаду. Али, и тада нам је било јасно да је то мјесто посебне љепоте, које буди посеба осјећај када виде стијене које се уздижу изнад његове источне стране, знајући да је горе, од очију скривен, маузолеј.
Језеро је приступачно, до њега води шумска стаза од паркинга за аутобусе испод Маузолеја, дуга 1,2 километра и до њега се стиже за 20-ак минута.
Обрадовали смо се када смо видјели да воде има, а да нисмо наишли опет на нешто што личи на исушену бару.
Нисмо хтјели само да кружимо око језера, већ и да дођемо до видиковца за који смо сазнали преко објава на друштвеним мрежама. Ријеч је о врху Голиш, који је са 1.570 мнв четврти највиши врх Ловћена.
Од језера до Голиша не постоји уређена стаза, постоји пар камених пирамида које указују да је неко желио да олакша колегама планинарима, иде се кроз шуму до мањег превоја и треба бити спретан. До превоја смо дошли за 15-ак минута, али тај успон не препоручујемо онима са мање искуства у планини.
На врху је право уживање. Травнат врх, са ниским четинарима и погледом на све четири стране свијета.
Види се Маузолеј из угла каквог нисмо навикли, ту је и поглед на Штировник, Његуше, Цетиње, у даљини се види и Врањина и Скадарско језеро, а на другој страни може се видјети дио Бококоторског залива - острва преко пута Пераста Госпа од Шкрпјела и Свети Ђорђе.
(РТЦГ)
