Наставници и представници Просвјетне заједнице истичу да новог министра просвјете Миомира Војиновића чекају бројни неријешни проблеми у школама, захтјеви учитеља, пракса партијског запошљавања, лоше опремљене образовне установе и застарели планови и програми.
Наставници за "Дан" истичу да је потребно урадити ревизију именовања директора школа и свих запослених у министарству и заводима за школство и уџбенике.
Поручују да ће због нагомиланих проблема нови министар Војиновић имати посла као у руднику.
Оливера Лековић из Просвјетне заједнице истиче за "Дан" да оно што већ уочавају као проблем коjи jе могућа кочница за реализовање броjних промjена у школству jесте недовољан броj школа и вртића у централном диjелу Црне Горе и на Приморjу.
– Имамо неадекватну опремљеност школа, партиjско запошљавање, немотивисаност наставника и њихов лош статус, неусклађен рад Универзитета и школа, што jе довело до дефицита одређених наставних профила. На самом почетку, министар би требало да затражи резултате истраживања "Анализа образовног система", коjе су спровели Министарство просвjете и Уницеф jош у jануару 2020, али резултати и закључци до сада нису обjављени. Уколико се утврди да су резултати ваљани и примjењиви, на основу њих и у сарадњи са наставницима практичарима и у организациjама коjе их представљаjу, кренути у реформе, осмислити стратегиjе – истиче Лековић.
Лековић каже да ће поново инцирати да се просвјетним радницима обезбиједи наканда за превоз како не би трошили мјесечно 150 еура за долазак на посао, али и да им се увећају коефицијенти зарада.
– Надамо се да нова поставка Министарства просвjете на челу са Миомиром Воjиновићем неће наставити са овом праксом, да ће имати слуха за проблеме наставника, да ће уважавати рад и мишљење наставника из учионице. Нових разрjешења се не плашимо, напротив надамо им се. Наравно, не желимо да то буде одлика било чиjег реваншизма већ да се провjере сва радна мjеста, нарочито мjеста новопостављених директора образовних установа, али и свих запослених у заводима и самом ресорном министарству. Свjесни смо да ове кровне институциjе у образовању броjе велики броj запослених, а не видимо њихову ефективност у раду. Децениjама доживљавамо да се у школама и вртићима са великим броjем ученика смањуjе броj стручних сарадника, васпитача, асистената и особља, а повећава броj запослених у другим институциjама образовања у коjима ниjе заступљен непосредни рад са учеником. Не бисмо вољели да се настави са праксом партиjских именовања, захтиjевамо да се прекине са том праксом нарочито у ресору просвjете – каже Лековић.
Наставник историје и географије Слободан Савовић за "Дан" наводи да, ако jе нова гарнитура у министарству озбиљна, стручна и свjесна свог задатка и одговорности, мора одмах да прекине "овај суицид образовног система и да крене у анализу образовног система".
– Претходних тридесет година црногорско друштво jе перманентно вршило суицид, кроз еутаназиjу свог образовног система. И нити jедно министарство просвjете се не може изузети од ове моjе констатациjе. Погледаjте сваку генерациjу ђака коjу смо васпитавали и образовали за ових тридесет година. Свака од тих генерациjа и даље баштини исте приче и вриjедности баналног и површног црногорског политикантског друштва. Жалосна jе истина да ниjедну генерациjу ниjесмо успjели да отмемо полусвиjету професионалних Црногораца и Срба. Краjњи jе тренутак да се нешто ваљано учини у образовном систему и да на таj начин спасавамо нове нараштаjе из глиба у коjи смо као друштво дубоко потонули. У противном риjека младих људи коjи бjеже из Црне Горе биће све шира, а ми ћемо бити друштво уморних митомана и клептократа, до црног испод ноката. При томе министар Воjиновић не смиjе сметнути с ума наjважниjу чињеницу, а то jе да jе образовање врло конзервативан систем коjи не трпи нагле промjене. Ово су само нека од горућих питања уништеног образовног система. Министре Воjиновићу, добро дошли у рудник. Узимам себи слободу да га подсjетим на случаjеве бивших министара Дамира Шеховића и Весне Братић. Огромне штете су наниjели систему. Шеховић смањењем времена боравка дjеце у школама и укидањем часова историjе и географиjе и грађанског, а Братић масовном смjеном директора и тешким популизмом у своjим одлукама – истиче Савовић.
Он каже да је задатак Војиновића да покуша да успостави трасу оздрављења кроз анализу система.
– Као професор историjе и географиjе са тридестогодишњим искуством слободан сам да укажем да је деполитизациjа система ургентна ствар. Углед и ауторитет просвjетних радника не могу се повратити док год нас политичке партиjе посматраjу као своjа гласачка стада. Измjенама Закона о раду и Општег закона о васпитању и образовању мораjу се вратити критериjуми за запошљавање. Мора се избор директора тростепеним поступком вратити школама, а да министрова улога буде именовање директора. Jедино на оваj начин почиње битка за деполитизациjу образовног система. Дужина траjања наставе у школама мора се повећати. Нажалост, видимо да су нам сада ђаци више на улици, препуштени сами себи без неког родитељског надзора jер родитељи практично мораjу да раде читав дан. У овом диjелу се мораjу увести и такозване клизне норме за наставнике и у другом и трећем циклусу као и за средње школе. Сви досадашњи министри су погрешно сводили рад наставника са ученицима само кроз часовну организациjу. На таj начин школе су постале казнионице – рекао је Савовић.
