Катедрала Светог Трипуна jедан jе од наjпознатиjих споменика градитељства средњевjековног Котора. Подигнута jе на мjесту, на коме jе 809. године била изграђена мања прероманичка црква посвећена истом светитељу.
Катедрала Светог Трипуна jе грађена више децениjа и завршена jе 1166. године.
Оно што jе карактеристично за ову тробродну базилику jе централни брод коjи jе дупло шири од бочних, од њих jе одвоjен снажним стубовима са коринтским капителима. Бродови се завршаваjу полукружним апсидама. Уз западну фасаду прислоњена су два звоника, коjи су своj данашњи изглед добили послиjе земљотреса 1667. године, када jе катедрала претрпjела велика оштећења.
Од декоративних елемената истичу се барокно профилисани отвори звоника и низ стилизованих глава, велика розета на прочељу, фриз слиjепих аркада дуж кровног виjенца, реконструисани jужни портал и трифора главне апсиде са складно укомпонованим романичкоготским мотивима. Катедрала посjедуjе изузетно вриjедне примjерке мобилиjара и умjетничких дjела, смjештених у цркви и у ризници (реликвиjариjу).
Посебну вриjедност има jедна. Претпоставља се да jе нови цибориjум из 14. виjека дjело ученика фра Вита Которанина. У бочним апсидама смjештене су готичке скулптуре, док су четири мермерна олтара рађена у Венециjи у 18. виjеку.
Рељеф Богородице с Христом израдио jе Дезидерио Которанин у барокном маниру. Ту jе и ремек-дjело средњевjековног которског златарства – сребрна позлаћена пала. Од фреско декорациjе из прве половине XИВ виjека, сачувани су мањи фрагменти композициjа Распећа и Скидање с крста, те десетак фигура у тjеменима лукова измеду бродова
Од штафелаjних слика истиче се: Распеће, рад Басана Стариjег, икона Богородица са Христом, коjа се приписуjе Ловру Добричевићу, св. Вартоломеj, св. Ђорђе и св. Антонин од ђеролима да Санта Кроче, Поклонство краљева од Михаела Наjдлингера и jош неколико дjела непознатих аутора.
Реликвиjариj катедрале смjештен jе у полукружноj спратноj капели, у коjоj jе мермерне рељефе и слободне кипове почетком 18. виjека израдио венециjенски скулптор Франческо Кабjанка. Ту се, поред "сребрног моћника" и "свете главе" св. Трипуна, чуваjу броjне реликвиjе и вотивни предмети наjразличитиjих форми, дjела которских златара од 15. до 19. виjека.
